U Srbiji se od početka ove godine beleži značajan pad iregularnih migracija, koji iznosi oko 50 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. U isto vreme, raste broj interno raseljenih osoba iz autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, što je posledica neadekvatnog ponašanja privremenih institucija u Prištini, predvođenih Aljbinom Kurtijem, prema srpskom stanovništvu. Ove informacije iznela je direktorka Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, Nataša Stanisavljević, povodom Svetskog dana izbeglica.
Stanisavljević je napomenula da je od početka godine u prihvatnim i azilnim centrima u Srbiji boravilo oko 3.300 osoba. Srbija ima dovoljno kapaciteta za prihvat migranata, a važno je naglasiti da nije sama u ovoj situaciji, jer su migracije pretežno rezultat spoljašnjih faktora. Prema njenim rečima, migranti najčešće dolaze iz zemalja poput Sirije, Avganistana i Pakistana. Trenutno se u azilnim centrima nalazi oko 250 migranata, što je drastično smanjenje u poređenju sa 5.000 u 2022. godini.
Smanjenje migracija predstavlja značajan trend, jer su brojevi migranata u Srbiji trenutno na minimumu od kada je počela migrantska kriza 2015. godine. Srbija se nalazi na zapadno-balkanskoj ruti, a migranti najčešće ulaze iz pravca Bugarske i Severne Makedonije. Iako se iregularne migracije smanjuju, situacija sa interno raseljenim licima iz Kosova je drugačija. U centralnoj Srbiji se procenjuje da boravi više od 200.000 interno raseljenih osoba iz Kosova i Metohije, a sve više Srba podnosi zahteve za dobijanje statusa interno raseljenog lica.
Stanisavljević je istakla da je povećan broj ljudi koji traže status interno raseljenog lica, i povezala je ovaj trend sa ponašanjem privremenih institucija u Prištini, koje podstiče odlazak Srba iz tog područja. Komesarijat za izbeglice i migracije pruža podršku interno raseljenim osobama, uključujući pomoć u vidu ogreva, građevinskog materijala, osnovnih životnih namirnica i jednokratne novčane pomoći.
U saradnji sa Danskom, Srbija je pomogla da se vrati više od 1.300 izbeglica i migranata u njihove zemlje porekla. Ovaj program se fokusira na asistirani dobrovoljni povratak, pretežno onih koji nisu uspeli da regulišu svoj boravak u Srbiji. Stanisavljević je naglasila da je reč o osobama koje su se složile da se vrate, dok izbeglice koje su proterane iz svojih zemalja obično nisu uključene u ovaj program.
Kada je reč o izbeglicama iz Ukrajine, Srbija je reagovala brzo i adekvatno, obezbeđujući smeštaj i pomoć za one koji su napustili zemlju zbog rata. Osnovan je Prihvatni centar u Vranju, koji nudi smeštaj, hranu i mogućnost školovanja i zaposlenja.
Integracija izbeglica u Srbiji zahteva dobijanje validnih isprava, jer mnoge državne institucije i banke ne priznaju dokumente koje izdaju tražioci azila. Komesarijat nudi časove srpskog jezika i programe upoznavanja sa društvenim sistemom u Srbiji, kako bi olakšao integraciju izbeglica.
U svetlu klimatskih promena, očekuje se da će do 2050. godine više od 20 miliona ljudi postati klimatski migranti. Srbija planira istraživanje u vezi sa klimatskim migracijama, u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, kako bi se pripremila za buduće izazove.
Svetski dan izbeglica obeležava se svake godine 20. juna, a ustanovljen je u znak priznanja 50. godišnjice Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine.
