Iranska državna televizija nedavno je pozvala građane da uklone aplikaciju WhatsApp sa svojih pametnih telefona. U ovoj izjavi, bez pružanja konkretnih dokaza, tvrdi se da aplikacija za razmenu poruka prikuplja korisničke informacije i šalje ih Izraelu. Ovaj potez dolazi u trenutku kada je upotreba ovih komunikacijskih alata ključna za građane, posebno tokom perioda političkih napetosti i protesta.
WhatsApp je odgovorio na ove tvrdnje izjavom za Associated Press, izražavajući zabrinutost zbog „lažnih izveštaja“ koji bi mogli poslužiti kao izgovor za blokiranje njihovih usluga. Kompanija naglašava da je njihova aplikacija opremljena „end-to-end“ enkripcijom. To znači da su poruke šifrovane tako da ih mogu videti samo pošiljalac i primalac, dok treće strane, uključujući vlasti, ne mogu pristupiti sadržaju poruka.
U izjavi je dodatno naglašeno: „Ne pratimo vašu tačnu lokaciju, ne vodimo evidenciju o tome s kim razmenjujete poruke i ne pratimo lične poruke koje ljudi šalju jedni drugima. Ne pružamo masovne informacije nijednoj vladi.“ Ova izjava pokušava da smanji zabrinutosti korisnika i da ih uveri u sigurnost njihovih podataka.
WhatsApp je u vlasništvu kompanije Meta, koja takođe poseduje Facebook i Instagram. Ova aplikacija je jedna od najpopularnijih platformi za razmenu poruka u svetu, uz konkurente kao što su Instagram i Telegram. Međutim, ovo nije prvi put da iranske vlasti pozivaju građane da ograniče korišćenje WhatsApp-a. Tokom 2022. godine, aplikacija je zabranjena usled masovnih protesta protiv vlasti, izazvanih smrću žene koju je privela iranska „moralna policija“.
Osim zabrinutosti zbog privatnosti, postoje i pitanja o suverenitetu podataka. Ekspert za sajber bezbednost Gregori Falko ističe da je moguće razumeti metapodatke WhatsApp-a koji nisu šifrovani. Ovi metapodaci mogu otkriti informacije o načinu korišćenja aplikacije, što je bio razlog zbog kojeg su neki korisnici izbegavali ovu platformu. Falko dodaje da je suverenitet podataka važan sastojak u zaštiti privatnosti korisnika, ističući da data centri koji hostuju podatke WhatsApp-a nisu nužno smešteni u zemlji iz koje dolaze korisnici.
“Zemlje moraju da čuvaju svoje podatke unutar zemlje i da ih obrađuju unutar zemlje sopstvenim algoritmima. Sve je teže verovati globalnoj mreži infrastrukture za podatke,” rekao je Falko. Ovaj problem postaje sve relevantniji u eri kada se sve više pažnje posvećuje zaštiti podataka i privatnosti korisnika.
U svetu gde su digitalne komunikacije od suštinske važnosti, ovakvi konflikti i nesuglasice između vlada i tehnoloških kompanija predstavljaju izazov za korisnike. S jedne strane, vlade pokušavaju da kontrolišu informacije i komunikaciju, dok s druge strane, kompanije poput WhatsApp-a teže očuvanju slobode i privatnosti svojih korisnika. Ove tenzije se mogu dodatno pojačati u politički nestabilnim regijama, gde se društveni nemiri često manifestuju kroz digitalne platforme.
U zaključku, poziv iranske televizije građanima da uklone WhatsApp može se posmatrati kao deo šireg pokušaja vlasti da kontrolišu informacije i komunikaciju u zemlji. U svetlu ovih događaja, važno je da korisnici budu informisani o mogućim rizicima i da razumeju sigurnosne mere koje aplikacije kao što je WhatsApp nude, ali i potencijalne probleme sa zaštitom podataka. U ovom dinamičnom digitalnom okruženju, svest o privatnosti i sigurnosti postaje ključna za svakog pojedinca.
