Interpol je nedavno odbio žalbu koja je podneta preko Nacionalnog centra za borbu protiv kriminala (NCB) Interpol Sarajevo. Ova žalba se odnosila na zahtev vanustavnog Suda Bosne i Hercegovine da se revidira prethodna odluka o neobjavljivanju crvene poternice za rukovodstvom Republike Srpske. Prema informacijama koje je objavio portal Provjereno, odluka o odbijanju žalbe je ponovo doneta uz isto obrazloženje kao i prethodno – da su postupci politički motivisani, što je u skladu sa članom 3 Statuta Interpola, koji zabranjuje objavljivanje poternica u političkim slučajevima.
Ovo nije prvi put da je Interpol odbio da raspiše crvenu poternicu za vodeće ličnosti Republike Srpske. Naime, 2. aprila ove godine, Interpol je odbio da izda poternicu za predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i predsednikom Narodne skupštine Nenadom Stevandićem. Ove odluke su izazvale različite reakcije u javnosti, posebno u političkim krugovima.
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, često ističe da su optužbe protiv njega i drugih članova rukovodstva Republike Srpske rezultat političkog pritiska i pokušaja da se destabilizuje Republika Srpska. On je više puta naglašavao da su sve optužbe politički motivisane i da su usmerene na diskreditaciju njegovog rada i politike koju vodi. U tom kontekstu, odluke Interpola su za njega i njegove pristalice dočekane kao potvrda da su međunarodne institucije prepoznale političku pozadinu zahteva za poternicama.
S druge strane, protivnici Dodika i njegovih politika smatraju da su takve odluke samo privremene i da će se pritisci na rukovodstvo Republike Srpske nastaviti. Oni su zabrinuti zbog načina na koji se političke tenzije u Bosni i Hercegovini razvijaju i strahuju od mogućih posledica po stabilnost zemlje. U tom smislu, odbijanje Interpola da izda poternice može se tumačiti kao signal da međunarodna zajednica još uvek istražuje situaciju i ne želi da se previše meša u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine.
Ova situacija takođe otvara pitanja o funkciji Interpola i njegovim pravilima u vezi sa politički motivisanim postupcima. Član 3 Statuta Interpola, koji se odnosi na političke, vojne, verske i rasne delikte, jasno naglašava da organizacija ne može da se umeša u političke sukobe. Ova pravila su postavljena kako bi se očuvala neutralnost i nezavisnost Interpola, ali u praksi često dolazi do izazova u tumačenju tih pravila.
Osim toga, odbijanje poternica može imati i šire posledice za međunarodne odnose u regionu. U poslednje vreme, odnosi između Republike Srpske i drugih delova Bosne i Hercegovine, kao i sa susednim zemljama, postali su napeti. Ovakve odluke mogu dodatno pogoršati situaciju i dovesti do novih sukoba ili nesuglasica.
U svakom slučaju, situacija oko crvenih poternica i odluka Interpola ostaje komplikovana i puna tenzija. Kako se politička klima u Bosni i Hercegovini nastavlja da menja, a pritisci na rukovodstvo Republike Srpske ne jenjavaju, moguće je da ćemo uskoro videti nove poteze kako sa domaće, tako i sa međunarodne strane.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da su odluke Interpola samo jedan deo šire slike političkih previranja u regionu. Dok se čini da su trenutne odluke u korist rukovodstva Republike Srpske, dugoročno gledano, situacija bi mogla postati složenija, a pritisci jači. U tom smislu, važno je pratiti razvoj događaja i analizirati kako će se situacija dalje odvijati, kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu.
