Na konferenciji za novinare koju je organizovalo Udruženje „Žuta mrlja“, naglašeno je da pacijenti oboleli od degeneracije makule, bez inovativnih terapija, suočavaju se sa neminovnim i trajnim gubitkom vida. Predsednica ovog udruženja, Aleksandra Hadži Manić, istakla je da inovativne terapije u oftalmologiji mogu značajno promeniti tok bolesti, ali samo ako se primene na vreme. Blagovremeno lečenje ne samo da obezbeđuje očuvanje vida, već i radnu sposobnost i kvalitet svakodnevnog života pacijenata.
Svake godine na tržištu se pojavljuju desetine novih, inovativnih lekova, što je dobra vest za pacijente. Bojan Trkulja, predsednik Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, naglasio je potrebu za većim i konstantnim ulaganjima u nabavku lekova koji će biti na pozitivnoj listi. Za proširenje liste lekova od suštinske je važnosti uspostaviti stabilan i sistemski mehanizam finansiranja, što je zaključeno na konferenciji.
Vesna Vuković Kojović iz RFZO-a istakla je da je država prepoznala važnost inovativnih lekova i da se ulaže u nabavku savremenih terapija. Slaže se da bi rast ulaganja trebalo da bude još veći, kao i da se pronalaze rešenja kako bi terapiju dobili oni kojima je potrebna. Pored inovativnih terapija, dr Sofija Davidović iz Kliničkog centra Vojvodine naglasila je i značaj inovativnih preventivnih pregleda. Na taj način je moguće steći rane informacije o oboljenju oka i uspešno primeniti lečenje.
Dr Davidović je takođe ukazala na važnost opšteg zdravlja, kao što su kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi, održavanje zdravih higijenskih navika, kao i smanjenje vremena provedenog ispred ekrana. Ove navike mogu značajno doprineti očuvanju vida. U okviru diskusije sa medijima, lekarima, državnim predstavnicima i farmaceutskom industrijom, bila je reč o izradi Atlasa bolesti suve i vlažne senilne degeneracije makule (SDM) i dijabetičkog makularnog edema (DME). Ovaj dokument se razvija u saradnji sa zemljama regiona i ima za cilj objedinjavanje podataka o dostupnosti dijagnostike, terapijama i putu pacijenata kroz zdravstveni sistem u različitim državama.
Cilj Atlasa je da pruži stvaran i uporediv pregled stanja u regionu, identifikujući dobre prakse, razlike, kao i prostor za unapređenje. U mestima gde podaci nisu javno dostupni, biće jasno naznačeno, čime se dodatno ukazuje na potrebu za sistematičnijim prikupljanjem podataka. Udruženje „Žuta mrlja“ ističe da degeneracija makule nije samo oftalmološki problem, već i socijalno, ekonomsko i zdravstveno-političko pitanje koje zahteva dugoročnu posvećenost.
Degeneracija makule, kao jedan od vodećih uzroka slepila kod starijih osoba, može značajno uticati na kvalitet života. Bez adekvatne terapije, pacijenti gube sposobnost da obavljaju svakodnevne aktivnosti, što dovodi do smanjenja samostalnosti. U tom smislu, inovativne terapije predstavljaju ključni faktor u borbi protiv ovog ozbiljnog zdravstvenog problema.
Ulaganje u istraživanje i razvoj novih lekova, kao i unapređenje postojećih terapija, od suštinskog je značaja za borbu protiv degeneracije makule i sličnih oboljenja. Samo kroz zajedničke napore svih aktera u zdravstvenom sistemu, uključujući lekare, farmaceutske kompanije i državne institucije, moguće je obezbediti da pacijenti dobiju adekvatnu i pravovremenu pomoć.
Na kraju, važnost edukacije pacijenata o očuvanju vida i zdravih životnih navika ne može se dovoljno naglasiti. Uloga preventivnih pregleda i svest o rizičnim faktorima su ključni u smanjenju incidencije degeneracije makule i drugih hroničnih očnih oboljenja.
