Naučnici sa Omskog državnog tehničkog univerziteta razvili su inovativnu biotehnologiju koja se koristi za čišćenje zemljišta kontaminiranog naftom i naftnim proizvodima. Ova tehnologija uključuje upotrebu sorbenta, biopreparata i glista kako bi se efikasno smanjila kontaminacija tla. Prema informacijama koje prenosi TASS, ova metoda može smanjiti nivo zagađenja za 50 do 60 procenata u periodu od tri do četiri meseca, dok se upotrebom glista može postići čak smanjenje do 90 procenata.
Osnova ove metode leži u unošenju sorbenta, biopreparata i glista direktno u tlo. Važno je napomenuti da se ova tehnika može primeniti na temperaturama zemljišta od najmanje pet stepeni Celzijusovih i pri vlažnosti vazduha od minimum 60 procenata. Kao sorbent koristi se nizijski mleveni treset, koji je poznat po svom visokom kapacitetu apsorpcije naftnih proizvoda. Biopreparat pod nazivom „Tamir“ sadrži kompleks mikroorganizama koji dodatno pomažu u razgradnji zagađivača.
Jedan od ključnih elemenata ove tehnologije su kalifornijske gliste vrste Eisenia andrei. Ove gliste su otporne na zagađenje naftom i imaju visok reproduktivni kapacitet, što ih čini idealnim za ovu vrstu bioremedijacije. Osim što rastresu tlo, gliste poboljšavaju mikrobnu aktivnost, što dodatno ubrzava proces razgradnje nafte.
Tehnološki proces podrazumeva fazno unošenje sorbenta i biopreparata, nakon čega se dodaju gliste i organsko đubrivo. Ova fazna primena omogućava optimizaciju procesa čišćenja tla. Metoda se može primeniti na različitim tipovima zemljišta, uključujući černozem, ilovasto i peskovito zemljište, što znači da je pogodna za širok spektar lokaliteta i može se koristiti u većini regiona Rusije.
Bioremedijacija je veoma važna u savremenom svetu, s obzirom na sve veći problem zagađenja tla i ekosistema usled industrijskih aktivnosti. Korišćenje biotehnoloških rešenja, poput ove razvijene na Omskom univerzitetu, može značajno doprineti očuvanju životne sredine. Osim što omogućava efikasno čišćenje kontaminiranih zemljišta, ova metoda takođe može smanjiti troškove i vreme potrebno za sanaciju.
U svetlu ovih otkrića, važno je naglasiti i ekološku komponentu ovih rešenja. Upotreba prirodnih organizama, kao što su gliste, smanjuje potrebu za hemijskim sredstvima koja mogu dodatno zagađivati okolinu. Takođe, ova tehnologija može poslužiti kao primer održivog razvoja, gde se resursi efikasno koriste, a negativan uticaj na prirodu smanjuje.
Pored toga, biotehnologija koja se koristi za čišćenje zemljišta može se prilagoditi različitim uslovima i potrebama, što je čini fleksibilnim rešenjem za razne situacije. U budućnosti, može se očekivati da će se slične metode razvijati i primenjivati širom sveta, kako bi se odgovorilo na izazove zagađenja i očuvala održivost ekosistema.
U zaključku, razvoj biotehnologije za čišćenje zemljišta kontaminiranog naftom predstavlja značajan korak napred u borbi protiv zagađenja. Korišćenjem prirodnih resursa i inovativnih pristupa, naučnici s Omskog državnog tehničkog univerziteta doprinose stvaranju održivijeg i zdravijeg okruženja. Ova tehnologija ne samo da pruža rešenje za trenutne probleme, već takođe postavlja temelje za buduće inicijative koje se bave zaštitom životne sredine.
