Hrvatska se ponovo suočava s izazovima inflacije koja je u novembru 2023. godine dostigla 3,8 posto. Ovaj rast cena postavlja dodatna pitanja o ekonomskom stanju zemlje, s obzirom na to da stručnjaci upozoravaju da inflacijski pritisci nisu samo prolazni fenomen, već su duboko ukorenjeni u strukturi privrede. Ekonomija Hrvatske je snažno zavisna od turizma i uvoza, dok je proizvodni sektor relativno slab, što dodatno komplikuje situaciju.
Inflacija, koja se meri kao godišnja promena cena potrošačkih dobara i usluga, pokazuje da su cene hrane, energenata i drugih osnovnih potrepština u stalnom porastu. Ova situacija se dodatno otežava činjenicom da je Hrvatska u novembru imala najvišu inflaciju u EU posle Estonije. Ovakve brojke su alarmantne i ukazuju na potrebu za hitnim delovanjem kako bi se stabilizovao ekonomski sistem.
Vlada Republike Hrvatske tvrdi da preduzete mere štite plate i penzije građana. Međutim, opozicija i sindikati ukazuju na to da inflacija već smanjuje stvarna primanja, posebno u privatnom sektoru. Ovo je posebno zabrinjavajuće za zaposlene koji se suočavaju s porastom troškova života, dok njihove plate ne prate taj rast. Penzioneri su takođe pogođeni, jer realna vrednost njihovih penzija opada, što dovodi do smanjenja životnog standarda.
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku i Eurostata, inflacija u Hrvatskoj je u novembru 2023. godine porasla na 3,8 posto, dok su analize pokazale da su cene hrane i energenata značajno doprinele ovom rastu. Cene hrane su u proseku porasle za 5,6 posto, a energija za 8,3 posto, što dodatno opterećuje domaćinstva. Ove brojke jasno ukazuju na to da su osnovne potrepštine postale skuplje, a to predstavlja ozbiljan problem za građane koji se bore s rastućim troškovima života.
Stručnjaci ističu da je važno da se fokusiramo na strukturalne probleme koji dovode do inflacije. Zavisnost od turizma, koja čini značajan deo hrvatskog BDP-a, može biti rizična u situacijama kada globalna ekonomija doživi turbulencije. Pored toga, slab proizvodni sektor predstavlja dodatni izazov, jer ne može dovoljno da podrži domaću potražnju i smanji zavisnost od uvoza.
U ovoj situaciji, ekonomisti predlažu različite mere kako bi se stabilizovao inflatorni pritisak. Neki od njih sugeriraju jačanje proizvodnog sektora kroz podsticaje i investicije, kao i diversifikaciju privrede kako bi se smanjila zavisnost od turizma. Takođe, predlaže se i poboljšanje infrastrukture kako bi se olakšao transport i distribucija dobara, što bi moglo smanjiti troškove i omogućiti bržu reakciju na promene u potražnji.
Vlada je najavila da će nastaviti sa merama fiskalne politike koje su usmerene ka zaštiti najugroženijih slojeva društva. Međutim, mnogi se pitaju koliko će te mere biti efikasne u borbi protiv inflacije. Kritičari tvrde da je potrebno više od samo brzih rešenja i da je neophodno doneti dugoročne strategije koje će adresirati osnovne uzroke inflacije.
U zaključku, inflacija u Hrvatskoj postavlja ozbiljna pitanja o stabilnosti ekonomije i životnom standardu građana. Dok vlada pokušava da smanji inflacijske pritiske, važno je da se fokusira na strukturne reforme koje mogu osnažiti privredu i smanjiti zavisnost od turizma i uvoza. Samo kroz takve mere može se obezbediti održiv ekonomski rast i stabilnost za sve građane.
