Agencija za statistiku u Prištini je krajem novembra objavila da je godišnja inflacija na Kosovu 5,1 odsto, dok se do kraja godine očekuje porast na 5,4 odsto. Ova situacija ukazuje na to da je samoproglašeno Kosovo, pored političkih, zahvatila i ozbiljna ekonomska kriza. Eksperti ukazuju na to da se ekonomska situacija pogoršava, posebno zbog visokih cena energenata i nedostatka proizvodnje.
Prema podacima carinske službe, uvoz na Kosovo u 2025. godini značajno je porastao, premašivši šest milijardi evra, dok izvoz ostaje ispod milijarde evra. Glavni razlog za ovakvu sliku je nedostatak domaće proizvodnje, koja je dodatno pogođena poskupljenjem struje od više od 17 procenata. Agim Šahini iz Alijanse kosovskih privrednika napominje da su mnogi proizvođači primorani da reorganizuju svoje poslovanje zbog visokih troškova energije, što je dovelo do zatvaranja ili premeštanja firmi van Kosova.
Gordana Đorić iz Alijanse poslovnih žena u Lapljem selu ističe da se na Kosovo uvozi čak 80 odsto namirnica. Kako naglašava, nedostatak domaće proizvodnje otežava situaciju i čini građanima teško da se nose sa stalnim poskupljenjima. U uslovima kada se cene hrane i osnovnih životnih potrepština povećavaju, građani se suočavaju sa velikim ekonomskim izazovima.
Prema podacima Svetske banke, građani Kosova su najsiromašniji u Evropi, sa bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika od samo 6.000 dolara. Sa porastom cena, porodici od četiri člana potrebno je čak 1.386 evra za osnovne životne potrebe, dok prosečna plata iznosi nešto više od 500 evra, a penzije su fiksne na 150 evra. Ova situacija ukazuje na ozbiljnu ekonomsku nejednakost i siromaštvo koje pogađa veliki deo stanovništva.
Visar Vokri iz Instituta Riinvest analizirajući podatke ističe da Kosovo ekonomski stoji veoma loše u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Prema njegovim rečima, trenutnim tempom razvoja, Kosovu će biti potrebne stotine godina da dostigne prosek ekonomske razvijenosti u Evropskoj uniji. Ova procena dodatno naglašava ozbiljnost ekonomske krize s kojom se Kosovo suočava.
Izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj takođe ukazuje na nisku stopu stranih investicija i visoku nezaposlenost, dok vlada Kosova tvrdi da je ekonomski rast najbolji do sada. Prema rečima premijera Aljbina Kurtija, javni dug Kosova je jedan od najnižih u Evropi, što bi trebalo da omogući razvoj suverenih politika i stabilan ekonomski rast. Međutim, mnogi analitičari sumnjaju u ove tvrdnje, smatrajući da su podaci koji se koriste za prikazivanje uspeha vladinih politika često nerealni.
Osim ekonomskih problema, srpski privrednici u centralnom delu Kosova susreću se sa dodatnim poteškoćama. Đorić ističe da je politička situacija dodatno otežala poslovanje srpskih preduzetnika, zbog brojnih ad hoc uredbi i ratnih blokada koje su im onemogućile normalno funkcionisanje. Mnogi od njih su primorani da zatvore svoje firme ili da se presele u druge delove, čime se dodatno smanjuje mogućnost ekonomske opstojnosti srpskog stanovništva na Kosovu.
Glavni uzroci ekonomske krize, prema ekspertima, uključuju nestabilnu političku situaciju, visoke cene električne energije, lošu infrastrukturu, kao i nedostatak adekvatne radne snage i digitalizacije. Ove prepreke otežavaju razvoj i unapređenje ekonomije, što dodatno pogoršava životni standard građana. Ekonomija Kosova se tako suočava sa teškim izazovima, a potrebne su hitne mere i strategije kako bi se obezbedila stabilnost i rast u budućnosti.
