NJU DELHI – Glavna indijska opoziciona stranka, Kongresna stranka, izrazila je ozbiljnu zabrinutost povodom vladinog plana da se na pametne telefone obavezno prethodno instalira aplikacija Sančar Sati (Komunikacioni partner). Ova aplikacija, koju je vlada naložila da svi proizvođači telefona, uključujući Epl, Samsung i Sjaomi, instaliraju u roku od 90 dana, izazvala je kritike zbog potencijalnog kršenja privatnosti korisnika. Opozicija je zatražila parlamentarnu debatu o ovoj temi, upozoravajući na „rizike po privatnost i bezbednost“ građana.
Aplikacija Sančar Sati ima za cilj da prati ukradene telefone, blokira ih i sprečava zloupotrebe. Međutim, mnogi zagovornici privatnosti smatraju da je ovo sredstvo nadzora koje može omogućiti vlastima da prate aktivnosti korisnika. Kongresna stranka je istakla da je potrebno da se o ovoj direktivi raspravlja u gornjem domu parlamenta, kako bi se razjasnili potencijalni problemi sa privatnošću.
Indijske vlasti su naložile da svi novi pametni telefoni budu unapred opremljeni ovom državnom aplikacijom za sajber bezbednost. Prema novim pravilima, svi proizvođači imaju 90 dana da osiguraju da svi novi uređaji dolaze sa aplikacijom Sančar Sati, čije funkcije korisnici ne mogu onemogućiti ili ograničiti. Vlast tvrdi da je aplikacija neophodna kako bi građani mogli da provere autentičnost svojih uređaja i prijave sumnjive telekomunikacione zloupotrebe.
Međutim, prema politici privatnosti aplikacije, Sančar Sati može da upravlja pozivima, šalje poruke, pristupa evidencijama poziva i poruka, fotografijama, datotekama i kameri telefona. Ovaj nivo pristupa podacima stvara zabrinutost među korisnicima, koji se boje da će njihova privatnost biti ozbiljno ugrožena.
Organizacija Internet Freedom Foundation je izjavila da ova situacija pretvara svaki telefon prodat u Indiji u sredstvo sa propisanim softverom, koji korisnik ne može suštinski da odbije, kontroliše ili ukloni. Ovaj stav dodatno naglašava zabrinutost zbog decentralizacije privatnosti i sloboda građana u digitalnom svetu.
Vlada, s druge strane, brani ovu meru kao neophodnu za zaštitu građana od kriminala i zloupotreba, ističući da će aplikacija pomoći u smanjenju broja krađa telefona i omogućiti brže reagovanje u takvim situacijama. Ipak, mnogi smatraju da je ova politika prekomerna i da se može zloupotrebiti za širi nadzor nad građanima.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje o balansu između bezbednosti i privatnosti. Kako tehnologija napreduje, tako se i metode nadzora razvijaju, a građani često nisu svesni svih implikacija koje nove aplikacije i softveri mogu imati na njihovu privatnost. Ova situacija u Indiji može poslužiti kao primer za druge zemlje koje se suočavaju s sličnim pitanjima.
Kao odgovor na ove zabrinutosti, važno je da se građani aktivno angažuju u raspravama o svojim pravima i zaštiti privatnosti. Prava na privatnost su osnovna ljudska prava koja bi trebala biti zaštićena, a države bi trebale da osiguraju da se mere za bezbednost ne sprovode na račun osnovnih sloboda.
Završno, uvođenje obavezne državne aplikacije na pametne telefone u Indiji predstavlja značajan korak ka većem nadzoru, što izaziva zabrinutost među građanima i organizacijama za ljudska prava. Ovaj razvoj događaja može imati dalekosežne posledice po privatnost i slobodu pojedinaca, a debata o ovoj temi je neophodna kako bi se obezbedilo da se prava građana ne narušavaju u ime bezbednosti. U ovom kontekstu, važno je da se pronađe ravnoteža između zaštite javne bezbednosti i očuvanja privatnosti pojedinaca, kako bi se osiguralo da tehnologija služi ljudima, a ne obrnuto.
