Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac izneo je stav o imenovanju Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, ističući da to nije slučajnost, već politička poruka. Štrbac je naglasio da se slična praksa imenovanja koristila i za druge zemlje kandidate iz regiona, što može sugerisati određene političke agende u okviru Evropske unije.
Štrbac je za Tanjug rekao da Picula nije šef delegacije koja je posetila Beograd, već član te delegacije, dok je misiju predvodila evroposlanica iz Portugala Marta Temido. Ipak, on je podvukao da je funkcija izvestioca za Srbiju značajnija i da će to biti ključna uloga koja može uticati na dalji put Srbije ka Evropskoj uniji. „Picula je ključni čovek od čega će zavisiti da li će Srbija ući u EU“, kazao je Štrbac.
Ocenjujući izbor hrvatskog evroposlanika, Štrbac je istakao da njegov prethodni angažman u Hrvatskoj vojsci tokom operacija „Bljesak“ i „Oluja“ može biti interpretiran kao politička poruka. On je primetio da je uvek postojala praksa da se u tim pozicijama biraju predstavnici iz susednih zemalja, koji su, kako smatra, bolje upoznati sa situacijom u regionu.
Štrbac je ukazao na razlike u narativima Srbije i Hrvatske, posebno u vezi s događajima iz 1990-ih i tokom Drugog svetskog rata. On je naglasio da su interpretacije stradanja Srba i logora Jasenovac u dve države potpuno suprotne. „Naši narativi – naš, krajiški, srpski i države Srbije je dijametralno suprotan od hrvatskog“, rekao je Štrbac, čime je istakao duboke podele koje i dalje postoje između narativa dve nacije.
Prema njegovim rečima, u Hrvatskoj postoji institucionalno negiranje genocida nad Srbima u Jasenovcu. „Rekli su u Jasenovcu je genocid počinjen nad Jevrejima i Romima, a nad Srbima ne. Nad Srbima je počinjen teški ratni zločin, sve osim genocida. Razumete? To zvanično sada piše tamo u Jasenovcu“, naglasio je Štrbac, ukazujući na problematiku koja se tiče istorijske istine i kolektivnog pamćenja.
Štrbac je takođe primetio da je Piculina uloga u ratu u Hrvatskoj 1990-ih godina, kao i njegov identitet kao vojnika, doprinela napetostima između njega i Srbije. U tom kontekstu, govorio je o percepciji hrvatske vojske u društvu, naglašavajući da je u Hrvatskoj čast biti deo vojske, posebno u akcijama koje su za Hrvate predstavljale ključne trenutke u njihovoj istoriji. „Mi mu zameramo, jel’ da? Mi nismo svesni, ili se pravimo da nam to nije poznato, da je u Hrvatskoj čast biti pripadnik Hrvatske vojske, posebno u onim završnim akcijama – kako ih mi zovemo etničkog čišćenja, a za Hrvate su to najsvetlije bitke u istoriji hrvatskog naroda“, izjavio je Štrbac.
U svetlu ovih izjava, postavlja se pitanje kako će imenovanje Picule uticati na buduće odnose Srbije i Evropske unije, s obzirom na kompleksnost i delikatnost regionalnih odnosa. Iako je Picula postavljen na važnu funkciju, njegovo pređašnje iskustvo i uloga u ratu mogu uticati na percepciju Srbije prema njegovom radu. Ova situacija može dodatno otežati već postojeće tenzije između Beograda i Zagreba, kao i unutar šireg konteksta evropskih integracija.
Štrbacova analiza ukazuje na to da će se ova pitanja morati pažljivo razmotriti u budućim pregovorima i dijalozima između Srbije i Evropske unije, kako bi se izbegla dodatna polarizacija i osigurala konstruktivna komunikacija. U tom smislu, jasno je da imenovanje Tonina Picule ne predstavlja samo administrativnu promenu, već i izazov za politički pejzaž u regionu.
