Organizacioni odbor za obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane u hrvatsko-muslimanskom pogromu nad Srbima iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske 1995. godine održao je sednicu u Banjaluci, na kojoj je imenovan Izvršni odbor za ovu proslavu. Sednicu je predvodio predsednik odbora Milorad Dodik, koji je istakao važnost ovog dana za sećanje i čuvanje istine o stradanjima srpskog naroda.
Na sednici je usvojen program obeležavanja Dana sećanja, a dogovoreno je da će se ovaj događaj održati 4. avgusta u Mrkonjić Gradu, sa početkom u 20.00 časova. Ovaj datum ima poseban značaj, jer podseća na teške trenutke iz 1995. godine, kada su mnogi Srbi iz Krajine i Republike Srpske bili izloženi nasilju, progonima i stradanjima.
Dodik je naglasio potrebu za očuvanjem sećanja na žrtve, kako bi se sprečilo da se slični događaji ponove u budućnosti. Obeležavanje ovog dana ima za cilj ne samo da oda počast stradalima, već i da podigne svest o istorijskim nepravdama koje su se desile. Događaj će uključivati različite aktivnosti, među kojima su molitve, komemoracije i kulturne manifestacije.
Ovaj dan sećanja postao je simbol otpora i borbe za pravdu, a organizatori pozivaju sve ljude dobre volje da se pridruže i odaju počast žrtvama. Banjaluka i Mrkonjić Grad su mesta koja su tokom rata bila pogođena sukobima i stradanjima, a obeležavanje ovog dana je prilika da se podsetimo na ljudsku patnju i potrebu za pomirenjem.
Pored samog obeležavanja, organizatori planiraju da u okviru programa predstave i dokumentarne filmove koji će prikazati događaje iz tog perioda. Ovi filmovi će pomoći u očuvanju sećanja na žrtve i pružiti mladim generacijama uvid u prošlost, kako bi se izbegle slične greške u budućnosti.
Važno je napomenuti da se obeležavanje ovog dana ne odnosi samo na žrtve, već i na sve one koji su pretrpeli gubitke i traume tokom ratnih sukoba. U tom smislu, organizatori pozivaju sve zajednice da se uključe u ovaj proces sećanja i da zajedno rade na izgradnji mira i tolerancije.
Pored razumevanja prošlosti, obeležavanje Dana sećanja takođe ima za cilj jačanje identiteta srpskog naroda i očuvanje kulture. Kroz različite umetničke i kulturne manifestacije, organizatori žele da istaknu bogatstvo srpske tradicije i kulture, koja je tokom ratova bila ugrožena.
Ovo obeležavanje je takođe prilika za jačanje zajedništva među Srbima, kako u Republici Srpskoj, tako i u dijaspori. Organizatori se nadaju da će događaj privući pažnju i medija, kako bi se istina o stradanjima srpskog naroda čula širom sveta.
U svetu gde se često zaboravljaju stradanja pojedinih naroda, ovakvi događaji su od suštinskog značaja. Oni pružaju mogućnost za dijalog i razumevanje, ali i za izražavanje bola i tuge zbog izgubljenih života.
Kao deo programa, planirano je i postavljanje spomenika u čast žrtvama, što će dodatno doprineti očuvanju sećanja i podizanju svesti o ovom važnom pitanju. Spomenici su simboli ne samo prošlih tragedija, već i nade za budućnost, gde će se poštovati svi narodi i njihove žrtve.
U zaključku, obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane u hrvatsko-muslimanskom pogromu predstavlja važan korak ka pomirenju, očuvanju identiteta i istine o stradanjima srpskog naroda. Organizatori pozivaju sve ljude na solidarnost i zajedništvo, kako bi zajedno odali počast žrtvama i učvrstili temelje budućeg mira i tolerancije.
