Građani u Srbiji i dalje često čuvaju sitan novac u teglama, kasicama ili fiokama, a pitanje koje se često postavlja jeste da li trgovci imaju pravo da odbiju plaćanje velikom količinom kovanica. Iako mnogima izgleda da je ovo „siva zona“, propisi su jasni. Kovani novac, kao i papirne novčanice i bezgotovinsko plaćanje, predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji. To znači da trgovci imaju obavezu da prihvate plaćanje u kovanicama, bez obzira na apoen, čak i kada je reč o većoj količini sitnog novca. Ako trgovac odbije takvo plaćanje, građani imaju pravo da se obrate nadležnoj inspekciji ili ulože prigovor Narodnoj banci Srbije.
Iako je plaćanje kovanicama dozvoljeno, Centralna banka savetuje građanima da ne gomilaju sitan novac kod kuće, već da ga koriste u svakodnevnom prometu. Razlog za ovo nije samo praktične prirode. Plaćanje velikim količinama kovanica može izazvati gužve na kasama i usporiti rad prodavnica, a veći problem nastaje kada se sitni apoeni povuku iz opticaja. Tada dolazi do njihove nestašice na tržištu, što zahteva dodatno kovanje.
Izrada kovanog novca postaje sve skuplja zbog rasta cena metala na svetskim berzama. Za najmanje apoene, poput kovanica od jednog i dva dinara, troškovi proizvodnje premašuju njihovu nominalnu vrednost. Ipak, kovanje je neizbežno jer je dinar osnovna novčana jedinica u Srbiji, a sitni apoeni su neophodni za funkcionisanje gotovinskog platnog prometa.
Još jedan čest problem u praksi je odbijanje novčanica uz obrazloženje da su oštećene. Važno je znati da trgovci nemaju pravo da samostalno procenjuju da li je novčanica nevažeća. Procenu da li se novčanica može zameniti ili povući iz opticaja može doneti isključivo Narodna banka Srbije. U suprotnom, odbijanje plaćanja predstavlja povredu prava potrošača.
Građanima se savetuje da koriste sitan novac redovno, umesto da ga gomilaju. U slučaju odbijanja plaćanja ili drugih nepravilnosti, moguće je podneti prijavu nadležnim organima. Na taj način se štite i prava potrošača i stabilnost novčanog prometa.
Osim toga, trgovci bi trebali biti svesni svojih zakonskih obaveza prema potrošačima. Odbijanje plaćanja u kovanicama može dovesti do nezadovoljstva kupaca i štete za reputaciju prodavnica. Pored toga, trgovci treba da budu obavešteni o pravima potrošača i o tome šta mogu učiniti ako im se odbije novčanica koja nije oštećena.
Takođe, važno je napomenuti da se situacija sa sitnim novcem može razlikovati u zavisnosti od lokalnih običaja i praksi. U nekim krajevima, trgovci su možda skloniji da prihvate sitni novac, dok u drugim mogu postojati strožiji stavovi. U svakom slučaju, znanje o pravima potrošača i obavezama trgovaca može pomoći u izbegavanju nesporazuma.
Na kraju, važno je da građani budu informisani o propisima koji se odnose na plaćanje i korišćenje kovanica. To uključuje razumevanje svojih prava u vezi sa plaćanjem, kao i obaveza trgovaca da prihvate kovanice kao legitimno sredstvo plaćanja. U vremenu kada se gotovina sve više povlači iz upotrebe, važno je da se sitni novac i dalje koristi i da se ne zaboravi na njegov značaj u svakodnevnom životu.
Ukoliko se suoče sa problemima prilikom plaćanja, građani ne bi trebali da oklevaju da se obrate nadležnim organima kako bi zaštitili svoja prava. Samo tako se može osigurati da novčani promet u Srbiji ostane stabilan i funkcionalan.
