Na Kosovu i Metohiji započela je prijava za lokalna lična dokumenta za Srbe koji žive na tim prostorima, a koji nemaju dokumenta koja izdaju privremene prištinske institucije. Ovi građani mogu da dobiju prištinska dokumenta na osnovu srpskih dokumenata, kao što su lične karte, izvodi iz knjige rođenih, venčanih i umrlih. Ovaj proces je deo šireg zakonskog okvira koji ima za cilj olakšavanje pristupa ličnim dokumentima i poboljšanje statusa srpske zajednice na Kosovu.
Zakon o strancima donosi određene olakšice za Srbe, uključujući produženje roka od tri meseca za pribavljanje prištinskih dokumenata. Ove olakšice su posebno predviđene za zaposlene u zdravstvenim i obrazovnim institucijama, kao i za studente. Međutim, iako je proces već počeo, postoje izveštaji o problemima sa kojima se suočavaju ljudi koji pokušavaju da dobiju potrebnu dokumentaciju.
Jovana Radosavljević, izvršna direktorka Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice, ističe da se suočavaju sa brojnim izazovima. Prema njenim rečima, ljudi koji se javljaju u matične službe često dobijaju spiskove koji nisu ažurirani i ne odražavaju dogovorene olakšice. To ukazuje na to da službenici nisu adekvatno pripremljeni za veliki broj zahteva. Radosavljević naglašava da je do sada nekoliko stotina ljudi pokušalo da se informiše, ali da nijedna osoba još uvek nije uspela da prikupi svu potrebnu dokumentaciju.
Ona dodaje da se proces suočava sa ozbiljnim izazovima, budući da se radi o nekoliko hiljada ljudi koji traže dokumenta u različitim opštinama širom Kosova i Metohije. Matricne službe jednostavno nemaju kapacitete da odgovore na ovaj povećani broj zahteva. Radosavljević se nada da će vremenom doći do poboljšanja i jasnijih informacija koje će olakšati proces.
Jedan od ključnih aspekata ovog pitanja je zdravstveni i obrazovni sistem, koji može izazvati ozbiljne krize na Kosovu. Postoji rešenje da se prave spiskovi zaposlenih i studenata, kako bi im se omogućilo da dobiju odobrenje za boravak na godinu dana. Ovo bi im omogućilo nesmetano kretanje i pravo na rad ili studiranje, uprkos trenutnim problemima.
Kada je reč o Zakonu o vozilima, Radosavljević ističe da je to pitanje možda manje važno u javnom diskursu, ali da se zapravo radi o problemu koji pogađa hiljade ljudi. U ovom trenutku nema jasnih informacija o tome kako će se ljudi kretati na Kosovu sa vozilima koja imaju, ali se vode razgovori o mogućim rešenjima.
Problem je složen jer se radi o ljudima koji nemaju kosovska dokumenta i ne mogu da voze vozila sa kosovskim tablicama. Takođe, postoje i oni koji imaju prebivalište u centralnoj Srbiji i voze vozila na tablice iz Srbije, ali su sada isključeni iz saobraćaja na Kosovu. Treća kategorija su ljudi koji imaju kosovska dokumenta, ali takođe imaju prebivalište u centralnoj Srbiji, a njihova vozila se smatraju stranim vozilima.
Radosavljević se nada da će doći do određenih olakšica u vezi s ovim pitanjem. Postavlja se pitanje da li će to biti putem ponovnog procesa preregistracije, što bi bilo idealno rešenje. Ako se ne pronađe rešenje, postoji mogućnost da će hiljade ljudi ostati bez vozila ili će biti primorani da prodaju svoja vozila ispod tržišne cene, a zatim da kupuju nova vozila po višim cenama na Kosovu.
Ovaj problem se ne tiče samo Srba na Kosovu, već i kosovskih Albanaca koji voze vozila sa različitim tablicama. S obzirom na sve navedeno, jasno je da su izazovi pred zajednicom na Kosovu veliki, ali je takođe važno ostati optimističan u pogledu mogućih rešenja i dijaloga koji bi mogao da dovede do boljih uslova za sve.
