Generalni sekretar Predsedništva Bosne i Hercegovine Zoran Đerić izjavio je da je inicijativa srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović o nominaciji američkog predsednika Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir dostavljena u skladu sa procedurama i blagovremeno. Ova izjava došla je u trenutku kada su se pojavile sumnje među članovima Predsedništva, posebno od strane Denisa Bećirovića i Željka Komšića, koji su tvrdili da Cvijanović nije dostavila odgovarajući materijal.
Đerić je naglasio da nema formalnih prepreka za uključivanje ove tačke na dnevni red jučerašnje sednice Predsedništva. Njegove reči ukazuju na to da je sve bilo u skladu sa pravilima, a da su eventualne odluke o dnevnom redu isključivo političke prirode i zavise od članova Predsedništva. Potrebna su najmanje dva glasa da bi se neka tačka našla na dnevnom redu, što dodatno komplikuje situaciju jer ukazuje na unutrašnje razlike među članovima.
Nominacija Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir bila bi značajan korak, s obzirom na to da je Tramp poznat po kontroverznim političkim odlukama i izjavama tokom svog mandata. Tokom svog predsedavanja, Tramp je bio fokusiran na različite oblasti, uključujući ekonomiju, spoljne odnose i unutrašnju politiku, ali je takođe izazivao i brojne kritike zbog svojih stavova i poteza, posebno kada se radi o pitanjima ljudskih prava i međunarodnih odnosa.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada se u BiH vodi rasprava o mnogim pitanjima, uključujući i unutrašnje podele među političkim strankama. S obzirom na kompleksnu političku situaciju u zemlji, ovakve nominacije mogu biti viđene kao pokušaj da se skrene pažnja sa važnijih pitanja ili da se ojačaju političke pozicije pojedinih članova Predsedništva.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da Nobelova nagrada za mir predstavlja visoko priznanje koje se dodeljuje pojedincima ili organizacijama koje su dale značajan doprinos miru i ljudskim pravima. Nominacija Donalda Trampa može izazvati podeljena mišljenja, s obzirom na to da mnogi smatraju da njegova politika nije u skladu sa principima koji se očekuju od laureata ove nagrade.
Osim toga, Đerić je ukazao na to da je proces donošenja odluka unutar Predsedništva složen i da zavisi od različitih političkih faktora. Ova situacija može dodatno pogoršati tenzije među članovima, koji se suočavaju sa različitim interesima i agendama. Pitanje nominacije može postati simbol političke borbe unutar BiH, koja se već suočava sa brojnim izazovima.
U zaključku, inicijativa Željke Cvijanović o nominaciji Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir donosi sa sobom mnoštvo pitanja o političkim odnosima unutar BiH, kao i o samoj prirodi nagrade. Dok se rasprava nastavlja, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na političku scenu u zemlji. Ova situacija takođe naglašava važnost dijaloga i saradnje među različitim političkim akterima u BiH, koji bi trebali raditi na pronalaženju zajedničkih rešenja za izazove koje zemlja suočava.
