Kada je Agata Kristi dvadesetih godina prošlog veka sela u legendarni Orijent ekspres, nije mogla ni da sluti da će joj upravo taj voz, njegovi putnici i predeli kroz koje je prolazio, podariti jednu od najslavnijih priča u istoriji književnosti. Na tom putu, koji je od Londona vodio kroz Francusku, Italiju, Austriju, tadašnju Jugoslaviju i dalje ka Istanbulu, Srbija je bila jedna od ključnih tačaka inspiracije za roman „Ubistvo u Orijent ekspresu“. Pedeset godina nakon smrti „kraljice zločina“, ovaj detalj iz njene biografije sve više zaokuplja pažnju domaće i svetske javnosti, jer pokazuje da je i Balkan, sa svojom složenom istorijom i ljudima, bio deo velike svetske književnosti.
Manje je poznato da je Agata Kristi tokom Prvog svetskog rata radila kao bolničarka i farmaceutski asistent. Upravo tu je stekla detaljno znanje o otrovima, koje će kasnije koristiti u svojim romanima. Više od trećine njenih knjiga sadrži trovanje kao metod ubistva, opisano sa takvom preciznošću da su čak i medicinski stručnjaci izražavali divljenje. Njena sposobnost da spoji naučnu tačnost sa uzbudljivom pričom izdvojila ju je od svih savremenika i učinila pionirom modernog kriminalističkog romana.
Drugi brak Agate Kristi, sa arheologom Maksom Malovanom, otvorio joj je vrata sveta Bliskog istoka. Mesece je provodila na arheološkim iskopavanjima u Iraku i Siriji, gde je pisala romane u šatorima i starim kućama, okružena peskom i drevnim ruševinama. Ta iskustva iznedrila su romane poput „Ubistva u Mesopotamiji“ i „Smrti na Nilu“, ali i produbila njenu fascinaciju kulturama na raskrsnici civilizacija – temom koja se jasno oseća i u „Orijent ekspresu“.
Pola veka nakon njene smrti, Agata Kristi ostaje jedan od najčitanijih autora svih vremena. Činjenica da je ideja za „Ubistvo u Orijent ekspresu“ nastala i zahvaljujući putovanju kroz Srbiju, daje ovom prostoru posebno mesto u istoriji svetske književnosti. Srbija je u toj priči više od geografske tačke – ona je simbol prolaza, susreta i tajni. Baš kao i u romanima Agate Kristi, gde ništa nije slučajno, a svaki detalj može biti ključ za rešenje misterije.
Pedeset godina bez Agate Kristi samo je vremenska odrednica. Njene priče i dalje putuju svetom – kao Orijent ekspres, koji je jednom davno, prolazeći kroz Srbiju, zauvek promenio tok književne istorije. Dela Agate Kristi doživela su više od stotinu filmskih i televizijskih ekranizacija, što je čini jednim od najadaptiranijih pisaca u istoriji. Još tridesetih godina prošlog veka Holivud je otkrio njene zaplete kao idealne za veliko platno, ali pravi procvat usledio je nakon Drugog svetskog rata.
Kultne verzije „Ubistva u Orijent ekspresu“ snimane su 1974. (u režiji Sidnija Lameta sa Albertom Finijem u naslovnoj ulozi) i 2017. godine (režija i naslovna uloga – Kenet Brana). Televizijske serije, naročito britanske, odigrale su ključnu ulogu u očuvanju autentičnog duha njenih romana. Izdvajaju se „Agata Kristi – Poaro“ (1989-2013), „Agata Kristi – Marpl“ (2004-2013) i „Gospođica Marpl“ (1984-1992). Zahvaljujući njima, nove generacije gledalaca upoznaju svet u kojem inteligencija, a ne nasilje, donosi rešenje.
Herkul Poaro, detektiv „sa jajastom glavom i savršeno negovanim brkovima“, jedan je od najprepoznatljivijih likova svetske književnosti. Pojavljuje se u 33 romana i više od 50 priča, a rešava zločine isključivo pomoću „malih sivih ćelija“, kako je sam govorio. Poaro ne veruje u slučajnost i uvek pažljivo posmatra ljude, njihove navike i slabosti. Iako ponekad deluje sujetno i komično, iza te maske krije se izuzetno oštar um. Upravo je on junak „Ubistva u Orijent ekspresu“, romana koji je, inspirisan putovanjem kroz Srbiju, postao simbol čitavog žanra.
Naizgled krhka i nenametljiva, gospođica Džejn Marpl je jedan od najlukavijih detektiva koje je Agata Kristi stvorila. Živeći u mirnom engleskom selu Sent Meri Mid, ova vremešna usedelica zločine rešava poređenjem – svaki zločin, po njenom mišljenju, već ima svoj odraz u ljudskoj prirodi. Likovi koji žive duže od svog tvorca, poput Poaroa i gospođice Marpl, postali su kulturni simboli, dokaz da dobra priča, zasnovana na psihologiji i intelektu, nikada ne zastareva.
Orijent ekspres nije bio običan voz, već simbol luksuza, putovanja i tajni Evrope između dva svetska rata. U njegovim vagonima susretali su se diplomate, plemići, avanturisti i špijuni, stvarajući atmosferu savršenu za priče o intrigama i zločinima. Roman „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Agata Kristi je napisala u Istanbulu u čuvenom hotelu „Pera Palas“, tokom 1933. godine, da bi ga objavila 1934. godine. Taj roman i dalje živi kroz ekranizacije i nove generacije čitalaca koji uživaju u misterijama koje je ona ostavila svetu.
