LJUBLJANA – Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane je nedavno analizirao inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o grupnom pristupanju zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Ova inicijativa je predstavljena na sastanku sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom. IFIMES je naglasio da je ova inicijativa ključna za evropsku politiku i postavlja pitanje da li EU ima jasnu i doslednu strategiju prema Zapadnom Balkanu.
U analizi pod nazivom „Zapadni Balkan i Evropska unija: Grupno proširenje kao strateški odgovor na krizu kredibiliteta i geopolitičku neizvesnost“, IFIMES ističe da ova inicijativa nije politički eksperiment, niti način da se zaobiđu evropski kriterijumi. Umesto toga, to je pokušaj vraćanja strateškoj logici proširenja, koja je u prošlosti donosila stabilne i dugoročne rezultate.
Suština Vučićevog predloga nije u „olakšavanju“ procesa članstva, već u priznanju da trenutni fragmentirani, bilateralni i beskonačno prolongirani proces gubi kredibilitet. Ovaj gubitak kredibiliteta je prisutan kako među građanima Zapadnog Balkana, tako i u širem geopolitičkom kontekstu. Naime, EU se suočava sa izazovima kada je u pitanju njen uticaj u regionu, a fragmentacija procesa pristupanja može dodatno oslabiti njen položaj.
IFIMES ukazuje na to da grupno proširenje može biti odgovor na trenutnu krizu kredibiliteta EU, kao i na geopolitičke neizvesnosti koje se javljaju na globalnom nivou. S obzirom na to da se svet suočava sa brojnim izazovima, od ekonomskih kriza do političkih turbulencija, EU bi trebalo da razmotri kako da osnaži svoje odnose sa zemljama Zapadnog Balkana.
Jedan od ključnih problema sa kojim se EU suočava jeste percepcija građana u regionu o procesu pristupanja. Ukoliko građani ne vide konkretne rezultate ili napredak, može doći do gubitka poverenja u institucije EU. U tom smislu, grupno proširenje može biti način da se poveća kredibilitet EU kao aktera koji je sposoban da donese stabilnost i prosperitet regionu.
Takođe, IFIMES naglašava da bi EU trebalo da se fokusira na stvaranje jedinstvenih platformi za saradnju među zemljama Zapadnog Balkana. Umesto da se svaka zemlja pojedinačno suočava sa izazovima, zajednički pristup može doneti efikasnije rešenje problema. Ovaj pristup može takođe pomoći u jačanju regionalne saradnje i integracije, što je ključno za postizanje stabilnosti i napretka.
U analizi se takođe pominje da je važno da EU ne samo da pruži podršku zemljama Zapadnog Balkana, već i da aktivno učestvuje u rešavanju problema koji su prisutni u regionu. To podrazumeva ne samo ekonomske, već i političke i društvene aspekte. U tom smislu, EU bi trebala da razvije sveobuhvatan pristup koji će obuhvatiti sve dimenzije pristupanja i saradnje.
Osim toga, IFIMES ukazuje na to da je potrebno da se unapredi komunikacija između EU i zemalja Zapadnog Balkana. Jasna i otvorena komunikacija može pomoći u razumevanju očekivanja i potreba svih strana, što je ključno za uspešan proces pristupanja.
U zaključku, IFIMES smatra da je inicijativa predsednika Vučića o grupnom pristupanju zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji značajan korak ka jačanju regionalne stabilnosti i integracije. Ova inicijativa može doneti nove mogućnosti za saradnju i razvoj, ali zahteva i ozbiljan pristup EU prema regionu. Samo kroz zajednički rad i razumevanje, EU i zemlje Zapadnog Balkana mogu postići napredak i obezbediti bolju budućnost za sve.
