Probni rad brze pruge Beograd-Budimpešta započeo je u decembru 2025. godine, a očekuje se da će prvi vozovi na ovoj relaciji povezati dve prestonice za samo dva sata i 40 minuta, ako nemački inspektori iz Udruženja za tehničke preglede – TUV daju zeleno svetlo bezbednosti. Mađarsko Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja angažovalo je TUV kako bi se osiguralo da su svi sistemi funkcionalni i bezbedni.
Mađarski mediji izveštavaju da su radovi na pruzi usporeni zbog potrebne integracije moderne bezbednosne opreme, koja je neophodna za brze vozove. Izgradnju brze pruge finansira Izvozno-uvozna kineska banka, koja takođe isporučuje tehnička rešenja i sisteme. Kao članica Evropske unije, Mađarska je obavezna da se pridržava strogih pravila javnih nabavki, što je dodatno usporilo radove.
Jedan od glavnih izazova bio je usklađivanje kineskih bezbednosnih i signalnih sistema sa evropskim standardima, posebno Evropskim sistemom upravljanja vozovima (ETCS). Na kraju, ova prepreka prevaziđena je korišćenjem hibridne tehnologije koja, iako zastarela, omogućava brze vožnje do 160 kilometara na sat, čak i u maglovitim uslovima.
Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja Mađarske naručilo je od TUV-a da do januara sprovede nezavisnu reviziju tehničkih, finansijskih i bezbednosnih uslova brze pruge Beograd-Budimpešta. Mađarski ministar saobraćaja Janoš Lazar istakao je na saslušanju u parlamentu da je angažovanje međunarodne inspekcijske kompanije bilo potrebno nakon tragedije u Novom Sadu, kako bi se osigurala bezbednost na pruzi.
Ministar je najavio da će brza pruga od Beograda do Budimpešte biti u funkciji od 20. februara. Tokom saslušanja, ministar nije mogao otkriti detalje ugovora o zajmu sa kineskim partnerima zbog poslovne tajne. Međutim, potvrdio je da će vozovi na ovoj pruzi moći da putuju brzinom do 160 kilometara na čas.
Nakon završetka radova na pruzi, očekuje se da će se povezati i Beograd, Budimpešta i Beč. Mađarske državne železnice su potvrdile da će modernizacija pruge omogućiti ponovno uspostavljanje veze između Beča i Beograda preko Budimpešte. Linije će biti koordinisane sa EuroCity linijom koja polazi svakog sata između Budimpešte i Beča, čime će putnici moći da putuju bez presedanja.
Trenutno putovanje između Beograda i Budimpešte traje oko osam sati, ali se očekuje da će novi vozovi smanjiti ovo vreme na manje od tri sata, odnosno na 160 minuta. Brza pruga od Beograda do Subotice, koja je puštena u saobraćaj u oktobru prošle godine, takođe doprinosi unapređenju železničkog saobraćaja u regionu.
Osim toga, ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, najavila je izgradnju prve deonice brze pruge između Beograda i Niša, koja se očekuje tokom ove godine. Ova pruga će biti dugačka 230 kilometara i podeljena na tri deonice, pri čemu će prva deonica, Stalać-Đunis, biti dugačka oko 23 kilometra.
Sofronijevićeva je naglasila da je potpisan ugovor sa turskim izvođačem, a trenutno se radi na izradi tehničke dokumentacije. Vrednost ovog projekta procenjuje se na oko 2,77 milijardi evra, a Evropska unija je obezbedila grant u iznosu od 600 miliona evra za izgradnju pruge.
Uzimajući u obzir sve ove projekte, Mađarska i Srbija nastavljaju da unapređuju svoju železničku infrastrukturu, što će doprineti bržem i efikasnijem transportu putnika i robe između dve zemlje i šireg regiona. Očekuje se da će brza pruga Beograd-Budimpešta postati ključna tačka u povezivanju centralne Evrope, otvarajući nove mogućnosti za ekonomski razvoj i jačanje odnosa između susednih zemalja.
