Na uglu Humske i Dinarske ulice, 16. februara, L.L. (18) je brutalno pretučen, a njegov otac, Mladen Lazarević, otkrio je detalje o ovom strašnom incidentu. Prema njegovim rečima, napad nije imao veze sa navijačkim obračunima, kao što su neki sugerisali. Mladen naglašava da njegov sin nikada nije bio navijač i da nije politički aktivan, iako su ga napadači nazvali „Ćaci“.
Mladen opisuje kako se incident odigrao. Njegov sin je krenuo kod prijatelja, a na samo 150 metara od kuće presreli su ga huligani. Pitali su ga „za koga sada navijaš, Ćaci?“ pre nego što su počeli da ga udaraju. Mladen ističe da njegov sin nema nikakve veze sa navijačkim grupama i da nikada nije imao problema sa bilo kim.
Nakon napada, Mladen kaže da je njegov sin u veoma lošem zdravstvenom stanju. Obe šake su mu polomljene, povređena mu je leva potkolenica, a ima i više posekotina po glavi. Prema njegovim rečima, L.L. je primio između 25 i 30 udaraca palicom. Kada su napadači završili sa tučom, neki od njih su se čak vratili da ga udare još nekoliko puta, što ukazuje na to da su imali nameru da ga ozbiljno povrede ili čak ubiju.
Mladen izjavljuje da nema informacije o uzrocima napada, ali je odlučan da sazna istinu. On takođe naglašava da njegovom sinu niko nije pomogao, osim dečaka od 11 godina koji je prišao da mu pruži pomoć. Mladen je razočaran reakcijom prolaznika, posebno taksiste koji je prošao pored njegovog sina, krvavog na pločniku, ali nije hteo da stane i pomogne.
Ova priča osvetljava ozbiljan problem nasilja i bezobzirnosti u društvu. Napadi poput ovog često ostavljaju trajne posledice ne samo na fizičko zdravlje žrtava, već i na njihovo mentalno stanje. U ovom slučaju, Mladenov sin se suočava sa teškim psihičkim posledicama, a njegov otac se bori da razjasni okolnosti napada i pruži pravdu svom sinu.
S obzirom na to da su napadi na mlade ljude sve češći, važno je da društvo reaguje. Potrebno je da se podignu svest i odgovornost svih nas kako bismo sprečili ovakve incidente u budućnosti. Mladenova priča nije samo priča o jednom napadu, već i poziv na akciju protiv nasilja i huliganizma koji se sve više širi među mladima.
Zajednica mora da se ujedini kako bi osigurala bezbednost svojih članova, naročito mladih. Policija i drugi organi reda treba da preduzmu ozbiljne korake kako bi se ovakvi slučajevi istražili i počinioci privedeni pravdi. Takođe, važno je raditi na programima koji će sprečiti mlade ljude da se uključe u nasilne aktivnosti i navijačke grupe.
Ova situacija nas podseća na to koliko je važno pružiti podršku žrtvama nasilja. Mladen i njegov sin zaslužuju pomoć i podršku zajednice, a ne ignorisanje i prebacivanje odgovornosti na druge.
U svetlu ovog incidenta, društvo treba da preispita svoje vrednosti i ponašanje. Mnogi prolaznici su bili svedoci nasilja, ali su se okrenuli od njega, što postavlja pitanje o moralnoj odgovornosti pojedinaca. Da li ćemo biti pasivni posmatrači ili aktivno delovati kada budemo svedoci nasilja?
Na kraju, Mladenova borba za pravdu za njegovog sina je podsećanje na to da se moramo boriti protiv svih oblika nasilja i da ne smemo dozvoliti da se ovakvi napadi normalizuju. Svi imamo obavezu da se zalažemo za bezbednost i dobrobit naših sugrađana, posebno najranjivijih među nama.
