Zagrebački advokat Anto Nobilo podneo je krivičnu prijavu protiv Zvonka Ivića, tužioca Županijskog tužilaštva u Splitu, sumnjajući da je namestio iskaze svedoka u istrazi protiv Zorana Korde, Srbina koji se tereti za ratni zločin. Korda (62), bivši pripadnik srpske vojne policije, sumnjiči se da je tokom 1993. godine, u blizini Vodica kod Šibenika, počinio zločin protiv vojnih zarobljenika.
Zoran Korda je uhapšen u svom domu u selu Zečevo kod Kistanja u novembru prošle godine. Nakon operacije „Oluja“ 1995. godine, tokom koje su Srbi u Hrvatskoj bili izloženi progonu, Korda je sa porodicom pobegao i nastanio se u Podgorici. Tokom godina stekao je hrvatsko i crnogorsko državljanstvo, a nakon smrti svojih roditelja, redovno je dolazio u rodno mesto kako bi održavao porodično imanje, koje uključuje i maslinjak.
Nobilo, koji brani Kordu, u prijavi tvrdi da je Ivić zloupotrebio svoj položaj kako bi izmenio iskaze svedoka u korist optužbe. U svojoj analizi, Nobilo je uporedio iskaze četvorice svedoka sa ranijim izjavama koje su dali drugim tužiocima ili u policiji. U tim ranijim iskazima nije bilo tvrdnji o Kordinom nasilju, dok su tokom Ivićevih saslušanja svedoci počeli da ga optužuju za fizičko zlostavljanje i ubistva.
Jedan od svedoka, Ante Alviž, prvobitno je izjavio da ga niko nije tukao, ali je kasnije, prilikom saslušanja kod Ivića, promenio svoju priču i rekao da su ih zlostavljali svi, uključujući i Kordu. Slične promene u iskazima primetne su kod drugih svedoka; na primer, Fedor Jezina je u prvom iskazu naveo da su ih tukli vojnici, dok je kasnije, kod Ivića, dodao da su ih zlostavljali i zapovednici.
Ova situacija ukazuje na potencijalne nepravilnosti u radu tužilaštva. Nobilo je tražio da se ispita rad tužioca Ivića, sugerišući da su njegovi postupci i zapisnici na neki način usmereni ka postizanju nezakonitih ciljeva. Takođe, prema podacima dokumentacionog centra „Veritas“, pored Korde, optuženi su još Nebojša Popović, Drinko Baljković i Janko Popović za slične ratne zločine, ali se njihovi postupci vode u odsustvu.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu atmosferu u regionu, gde se ratni zločini iz devedesetih godina i dalje istražuju, a pravda često deluje selektivno. Prikupljanje dokaza, kao i iskazi svedoka, ključni su za uspeh ovakvih slučajeva, ali ukoliko se iskazi menjaju ili se svedoči pod pritiskom, pravda može biti ozbiljno ugrožena.
Promene u iskazima svedoka često dovode do sumnje u istinitost svedočenja i mogu ukazivati na potencijalne manipulacije u pravosudnom sistemu. U ovom slučaju, advokat Nobilo se zalaže za transparentnost i poštovanje zakona, insistirajući na tome da se obezbede pravični i nepristrasni postupci.
Korda je, prema podacima, uhapšen dok je s porodicom berao masline, što dodatno oslikava tragediju njegovog slučaja i sudbinu mnogih koji su nakon rata pokušavali da se vrate u svoje domove. S obzirom na kompleksnost i emocionalnu težinu ovakvih slučajeva, važno je voditi računa o svakom aspektu pravnog procesa.
U ovom trenutku, pravda za Kordu i druge optužene zavisi od daljih istraga i odluka koje će doneti pravosudni organi. Ovaj slučaj može imati dalekosežne posledice na odnose između Hrvatske i Srbije, posebno u kontekstu povratka i reintegracije Srba u Hrvatsku. Na kraju, važno je napomenuti da bi pravosudni procesi trebali biti zasnovani na čvrstim dokazima i pravdi, a ne na političkim ili etničkim motivima.
