Splitska policija započela je kriminalističku istragu nakon što su prijavljene pretnje gradonačelnici Supetra na Braču, Ivani Marković, i njenoj porodici. Ove pretnje su usledile nakon što je Marković preduzela korake da ukloni grafite koji su sadržavali grbove HOS-a, uz ustaški poklič „za dom spremni“. Ova situacija je izazvala značajnu pažnju medija i javnosti.
Sanja Nazlić iz splitske policije potvrdila je za Hinu da se istraga sprovodi u vezi sa ovim slučajem. Marković je nedavno naložila komunalnim službama u Supetru da uklone grafite koji su bez odobrenja nacrtani na zidu u području pod konzervatorskom zaštitom. Tokom uklanjanja grafita, naišli su na maskirane osobe u crnom koje su pokušale da ometaju rad komunalaca, ali su grafiti na kraju uklonjeni.
Gradonačelnica Marković je na društvenim mrežama izrazila svoje nezadovoljstvo zbog situacije, naglašavajući da nije prihvatljivo da neko postavlja natpise i grafite mimo zakona i koristi ih kao osnovu da je proglasi neprijateljem Hrvatske. U svom postu, ona je istakla kako su njeni članovi porodice, posebno njen otac koji je branitelj, izloženi grubim napadima zbog njenih odluka.
„Ove metode više ne prolaze. Teško je gledati kako je moja porodica izložena grubim i uvredljivim napadima“, napisala je Marković. Ona je dodala da je njen otac, koji je među prvima stao u odbranu njihovog ostrva, ceo svoj život posvetio izgradnji zajednice i da je u svom gradu poštovan i voljen. Marković je naglasila da će na savesti onih koji svoje frustracije izražavaju na ovakav način ostati posledice njihovih postupaka.
Ova situacija osvetljava širi problem u društvu, gde se simboli iz prošlosti često koriste za izazivanje tenzija i polarizaciju među građanima. Odluka gradonačelnice da ukloni grafite nije bila samo pitanje estetike, već i pitanje zakonskih i moralnih vrednosti. U društvu koje se još uvek suočava sa nasleđem rata i nacionalizma, ovakvi incidenti postaju sve češći i izazivaju strah i zabrinutost među građanima.
Pretnje koje su usledile nakon uklanjanja grafita govore o opasnosti koja se pojavljuje kada se politička i društvena pitanja ne rešavaju na miran način. U ovom slučaju, Marković se suočila sa direktnim napadima zbog svojih odluka, što može imati zastrašujući efekat na druge političke lidere koji žele da preduzmu slične mere.
Ovakvi incidenti takođe postavljaju pitanje sigurnosti za političke ličnosti u Hrvatskoj, posebno za žene koje se nalaze na čelnim mestima. Pretnje i nasilje protiv žena u politici nisu novina, ali su i dalje zastrašujuće i potrebna je hitna reakcija društva kako bi se osiguralo da žene mogu slobodno i sigurno obavljati svoje dužnosti.
U ovom kontekstu, važno je da se preduzmu koraci ka jačanju zakona koji štite političke ličnosti od pretnji i nasilja. Takođe je ključno raditi na osnaživanju društvenih normi koje će osuditi ovakve postupke i stvoriti okruženje u kojem će svaka osoba moći da izrazi svoje stavove bez straha od nasilja ili pretnji.
U zaključku, slučaj Ivane Marković ukazuje na složenost političke i društvene situacije u Hrvatskoj, gde se nasleđe prošlosti i savremeni izazovi prepliću. Ova situacija ne samo da zahteva pažnju vlasti i institucija, već i šire društvene diskusije o tome kako se nositi sa simbolima koji izazivaju podeljenost i kako osigurati zaštitu za sve političke aktere.
