Šefica hrvatske nevladine organizacije Dokumenta, Vesna Teršelič, nedavno je predstavila izveštaj o praćenju suđenja za ratne zločine u 2024. godini. Ovaj izveštaj ukazuje na zabrinjavajuće trendove u vođenju krivičnih postupaka povezanih sa ratnim zločinima. Prema podacima izveštaja, tokom prošle godine vođeno je 54 krivična postupka koji su bili u fazi rasprave. Od ovog broja, značajnih 33 postupka, odnosno 61,11 posto, vođeno je u odsustvu okrivljenih, što Teršelič smatra ozbiljnim problemom.
Teršelič je naglasila da je zabrinjavajuće kada se analizira struktura optuženih. U izveštaju se navodi da nema nijednog postupka za ratne zločine koji bi se vodio protiv pripadnika Hrvatske vojske ili MUP-a Republike Hrvatske. Umesto toga, samo su tri krivična dela pokrenuta protiv pripadnika Hrvatskog veća odbrane (HVO), a koja se odnose na dela počinjena na teritoriji Bosne i Hercegovine. Svi ostali postupci usmereni su protiv pripadnika srpskih paravojnih i parapolicijskih snaga.
Analizirajući podatke, Teršelič je ukazala na to da je među 187 okrivljenih, samo tri osobe (1,6 posto) iz HVO-a, dok je čak 184 (98,4 posto) iz srpskih paravojnih i parapolicijskih snaga. Ovi podaci postavljaju pitanja o pravednosti i ravnoteži u pravosudnom sistemu, kao i o mogućim pristrasnostima koje se mogu javiti u procesu suđenja za ratne zločine.
Osim toga, Teršelič je upozorila na to da ovakva situacija može uticati na percepciju pravde među građanima. Kada se ratni zločini ne istražuju i ne procesuiraju ravnomerno, može doći do osećaja nepravde, što dodatno produbljuje podele unutar društva. U kontekstu prošlih ratova na Balkanu, ovakvi trendovi mogu dovesti do ponovnog otvaranja starih rana i otežati proces pomirenja.
Važno je napomenuti da efikasno procesuiranje ratnih zločina nije samo pitanje pravde za žrtve, već i ključni korak ka izgradnji stabilnijeg i pravednijeg društva. Prema rečima Teršelič, pravosudni sistem treba da preuzme odgovornost za sve aktere u sukobima, bez obzira na njihovu nacionalnost ili pripadnost. Samo tako može doći do istinske pravde i pomirenja među narodima koji su bili zahvaćeni ratovima.
Jedan od ključnih izazova s kojima se suočava pravosudni sistem u Hrvatskoj je nedostatak resursa i podrške za vođenje ovakvih složenih predmeta. Teršelič je istakla da je neophodno obezbediti adekvatne resurse i obuke za sudije i tužioce kako bi se osigurala pravična i efikasna suđenja.
Pored toga, međunarodna zajednica takođe igra značajnu ulogu u podršci pravdi za ratne zločine. Teršelič je apelovala na međunarodne organizacije da pruže pomoć i podršku u procesuiranju ratnih zločina, naglašavajući da je to pitanje ne samo nacionalne, već i međunarodne odgovornosti.
U zaključku, izveštaj Vesne Teršelič ističe ozbiljne nedostatke u vođenju postupaka za ratne zločine u Hrvatskoj. Uloga pravosudnog sistema je ključna za izgradnju poverenja među građanima i pomirenje u postkonfliktnom društvu. Potrebno je raditi na unapređenju pravosudnog sistema, obezbediti adekvatne resurse i podršku, kao i raditi na ravnomernom procesuiranju svih okrivljenih, bez obzira na njihovu nacionalnost. Samo tako će se moći postići pravda i pomirenje koje društvo u Hrvatskoj i regionu zaslužuje.
