Hrvatski premijer Andrej Plenković je 6. januara 2026. godine izjavio da će Hrvatska nastaviti da pruža podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije. Međutim, naglasio je da Hrvatska neće slati svoje vojnike u Ukrajinu kao deo inicijative „Koalicije voljnih“. Ova izjava je došla nakon sastanka „Koalicije voljnih“ koji je održan u Parizu, gde su se okupili predstavnici zemalja koje su izrazile spremnost da pomognu Ukrajini.
Plenković je na platformi X istakao da su mnoge zemlje izrazile volju da učestvuju u ovoj koaliciji, ali da Hrvatska neće slati vojnike na teritoriju Ukrajine. Umesto toga, Hrvatska će se fokusirati na pružanje drugih oblika pomoći, posebno u oblasti obnove i privredne revitalizacije Ukrajine. Ovaj pristup odražava opredeljenje Hrvatske da bude podrška Ukrajini, ali na način koji ne uključuje direktnu vojnu intervenciju.
Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je takođe učestvovao na sastanku, naglasio je važnost međunarodne saradnje u pružanju pomoći Ukrajini. On je istakao da je potrebno da se zemlje članice koalicije udruže kako bi se obezbedila efikasna pomoć Ukrajini, kako na vojnom, tako i na humanitarnom planu.
U svetlu trenutne situacije u Ukrajini, koja se suočava sa nastavkom sukoba s Rusijom, međunarodna zajednica je sve više angažovana u pružanju podrške Kijevu. Pored vojne pomoći, koja dolazi od različitih zemalja, postoji i naglasak na ekonomsku pomoć i obnovu zemlje nakon rata. Plenković je podsetio da Hrvatska ima iskustva u obnovi svoje zemlje nakon rata devedesetih godina, te da će to iskustvo biti korisno u pomoći Ukrajini.
Osim toga, Plenković je naglasio da Hrvatska planira da nastavi saradnju sa drugim zemljama članicama EU i NATO-a u vezi sa pitanjima bezbednosti i pomoći Ukrajini. Ova saradnja je ključna za jačanje zajedničkog fronta protiv ruske agresije i za obezbeđivanje stabilnosti u regionu.
U okviru „Koalicije voljnih“, zemlje koje su se pridružile inicijativi imaju različite pristupe i načine na koje planiraju da pomognu Ukrajini. Dok neke zemlje planiraju da šalju vojne trupe kako bi pomogle Ukrajini na terenu, druge, poput Hrvatske, fokusiraju se na pružanje humanitarne i ekonomske pomoći. Ova raznolikost pristupa omogućava da se obezbedi sveobuhvatna podrška Ukrajini, koja je suočena s teškim izazovima.
Hrvatska je već ranije pokazala svoju podršku Ukrajini, pružajući humanitarnu pomoć i podršku izbeglicama iz Ukrajine. Takođe, Hrvatska je bila aktivna u međunarodnim forumima gde se raspravlja o sukobu u Ukrajini i o načinima na koje se može pomoći Kijevu. Ova posvećenost je deo šire strategije Hrvatske da doprinese stabilnosti u regionu i jačanju evropskih vrednosti.
U zaključku, Plenkovićeva izjava u Parizu ukazuje na stalnu posvećenost Hrvatske podršci Ukrajini, dok istovremeno naglašava da vojne intervencije nisu jedini način pomoći. Hrvatska će se fokusirati na obnovu i privrednu revitalizaciju, koristeći svoja iskustva iz prošlosti. Ovaj pristup može poslužiti kao model za druge zemlje koje žele da doprinesu stabilnosti i sigurnosti u regionu, a da pritom izbegnu direktne vojne sukobe. U svetlu trenutnih događaja, saradnja i jedinstvo međunarodne zajednice su ključni za uspeh u pomaganju Ukrajini i za očuvanje mira u Evropi.
