Hrvatska se našla na 63. mestu na listi od 182 zemlje prema Indeksu percepcije korupcije za 2025. godinu, sa 47 bodova. Ova informacija dolazi iz izveštaja organizacije Transparensi internešnla (TI), koja se bavi istraživanjem korupcije i transparentnosti u različitim zemljama. Izveštaj naglašava da je borba protiv korupcije u Hrvatskoj stagnirala, što ukazuje na ozbiljne izazove sa kojima se zemlja suočava u ovom domenu.
U poređenju sa drugim državama, Danska se našla na vrhu liste kao najtransparentnija zemlja, sa 89 bodova. Slede je Finska sa 88 bodova i Singapur sa 84. Ove države se izdvajaju po visokim standardima transparentnosti i efikasnosti u borbi protiv korupcije, što ih čini uzorima za mnoge druge nacije. Nasuprot tome, na dnu liste su najkorumpiranije zemlje, među kojima se ističu Venecuela sa samo 10 bodova, kao i Somalija i Južni Sudan, koje imaju 9 bodova. Ovi podaci ukazuju na veoma ozbiljnu situaciju kada je reč o korupciji u ovim zemljama, što dodatno komplikuje svakodnevni život građana i razvoj društva.
Hrvatska se nalazi na začelju Evropske unije, što dodatno naglašava zabrinjavajuću situaciju u pogledu transparentnosti i efikasnosti institucija. Ispod Hrvatske su samo Rumunija sa 45 bodova, Bugarska i Mađarska sa po 40 bodova. Prosek članica Evropske unije je 62 boda, što znači da Hrvatska zaostaje za 17 bodova u odnosu na evropski prosek. Ova razlika ukazuje na potrebu za hitnim reformama i jačim mehanizmima za borbu protiv korupcije u zemlji.
Prethodne analize su pokazale da korupcija u različitim oblicima ima duboke korene u hrvatskom društvu, i to na svim nivoima vlasti. To obuhvata i političke, kao i ekonomske sfere, gde se često javljaju sumnje u regularnost postupaka i odluka. U poslednjih nekoliko godina, postavljeni su različiti zakonski okviri i mehanizmi kako bi se poboljšala situacija, ali rezultati su i dalje skromni.
Organizacije koje se bave borbom protiv korupcije ukazuju na nekoliko ključnih faktora koji doprinose stagnaciji u borbi protiv korupcije. To su nedostatak političke volje, neadekvatna primena zakona, kao i slaba institucionalna infrastruktura. Često se dešava da su zakoni na papiru dobri, ali njihova primena u praksi je problematična, što dovodi do gubitka poverenja građana u institucije.
Takođe, postoji i zabrinutost zbog medija i njihove uloge u ovom procesu. Slobodna i nezavisna novinska scena je ključna za borbu protiv korupcije, jer omogućava istraživačko novinarstvo i otkrivanje nepravilnosti. U Hrvatskoj, pritisci na novinare i medijske kuće mogu otežati njihovu sposobnost da izvode istraživanja i izveštavaju o slučajevima korupcije, čime se dodatno pogoršava situacija.
U svetlu ovih informacija, može se reći da je potrebno delovati na više frontova kako bi se poboljšala situacija u vezi sa korupcijom. Obrazovne kampanje o važnosti transparentnosti, jačanje institucija koje se bave borbom protiv korupcije, kao i uključivanje građana u procese donošenja odluka su neki od koraka koji bi mogli pomoći.
Takođe, međunarodna saradnja može igrati značajnu ulogu u borbi protiv korupcije. Deljenje dobrih praksi i iskustava između država može pomoći Hrvatskoj da unapredi svoje mehanizme i strategije za borbu protiv korupcije.
Na kraju, važno je napomenuti da je borba protiv korupcije dugotrajan proces koji zahteva angažman svih segmenata društva. Samo zajedničkim naporima možemo postaviti temelje za transparentnije i pravednije društvo.
