Hrvatska ekstremna desnica je u poslednjih nekoliko meseci doživela značajan uzlet, a očekuje se da će njen uticaj rasti i u 2026. godini. Prema izveštaju Dojče vele (DW), ovaj uzlet se ogleda u sve većoj prisutnosti ekstremne desnice u javnom životu, kao i u novim bliskim odnosima s vrhom vladajuće stranke HDZ. U prošlosti je HDZ povremeno pokušavao da se distancira od ekstremnih desničarskih pozicija, ali trenutni trendovi ukazuju na to da bi situacija mogla da se promeni.
Jedan od ključnih događaja koji je doprineo ovom uzletu bio je koncert Marka Perkovića Tompsona održan u julu prošle godine na zagrebačkom Hipodromu. Tompson je poznat po političkim stavovima koji su izazvali zabrane nastupa u mnogim zapadnoevropskim zemljama. Koncert je imao mobilizacijski efekat, posebno u novembru kada Hrvatska obeležava brojna komemorativna obeležja vezana za Domovinski rat.
U protekloj godini, situacija u Hrvatskoj je često izgledala kao obračun sa preostalim Srbima, kao i sa stranim radnicima iz Azije. Udruženi navijači fudbalskih klubova i neki predstavnici hrvatskih ratnih veterana su više puta pokušavali da ometaju kulturne i sportske događaje organizovane od strane srpskih udruženja, što se događalo od Splita do Vukovara.
Vlada premijera Andreja Plenkovića je nastojala da suzbije ove nasrtaje, koji su se odvijali uz uzvikivanje ustaškog pokliča „za dom – spremni!“. Plenković je bio prisutan na generalnoj probi za Tompsonov koncert, što je dodatno osnažilo kontroverznu upotrebu ovog pozdrava. DW naglašava da legalizacija ustaškog pozdrava iz Drugog svetskog rata leži u temeljima trenutnog porasta ekstremnog desničarenja u Hrvatskoj, a pokušaji vlasti da se dodvore desnici su doveli do nepredviđenih posledica koje su se proširile izvan očekivanih okvira.
U ovom kontekstu, SDP kao najveća opoziciona stranka nije pružila adekvatan odgovor na desničarsku retoriku, dok su se otporu pridružili građanski aktivisti kroz protestne marševe antifašista u nekoliko gradova. Ipak, mnogi smatraju da to nije dovoljno kako bi se suprotstavilo rastućem ekstremizmu. Potrebna je veća mobilizacija oko konkretnih političkih pitanja kako bi se osiguralo da se ovakvi trendovi ne nastave.
Politički analitičar Jaroslav Pečnik ukazuje na podršku koju desnica dobija od Crkve, ističući da se najviši vrh Rimokatoličke crkve ponaša ekstremnije nego u vreme Franje Tuđmana. Ova podrška podstiče ekstremne desničarske snage, dok analitičar Žarko Puhovski smatra da Crkva gubi svoju poziciju i da ne prepoznaje da je Tompson preuzeo njen uticaj.
U svetlu svih ovih događaja, Hrvatska se suočava sa ozbiljnim izazovima u pogledu očuvanja demokratskih vrednosti i ljudskih prava. Porast ekstremne desnice može imati dugoročne posledice po društvo, a reakcija vlasti i opozicije će biti ključna u oblikovanju političkog pejzaža u zemlji. U ovoj godini, očekuje se da će se ovi procesi nastaviti, a pitanje je kako će se društvo suočiti sa izazovima koje donosi rastući ekstremizam.
