Zima je period kada srce radi pod dodatnim opterećenjem, a kardiovaskularni problemi, uključujući srčane udare, postaju učestaliji. Profesor dr Branislav Milovanović, kardiolog i neurokardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, ističe da ekstremni vremenski uslovi, kao što su velike hladnoće ili visoke temperature, predstavljaju značajan rizik za kardiovaskularno zdravlje. U tim periodima dolazi do porasta broja srčanih udara, nestabilnosti krvnog pritiska i moždanih udara.
Milovanović objašnjava da ekstremne vremenske prilike negativno utiču na pacijente zbog poremećaja autonomnog nervnog sistema, koji je odgovoran za termoregulaciju. Kada je ovaj sistem oštećen, može doći do ozbiljnih posledica, uključujući velike oscilacije krvnog pritiska i infarkt. Osobe sa već postojećim oštećenjem autonomnog nervnog sistema su posebno rizične.
Jedan od najznačajnijih uzroka ovih problema, prema Milovanoviću, jeste postkovid sindrom, koji je postao jedno od najopasnijih nasleđa pandemije. Autonomni nervni sistem, koji reguliše vitalne funkcije organizma, može postati oštećen, što dovodi do stanja disbalansa i ekstremnih poremećaja.
Institut „Dedinje“ se profilisao kao jedan od vodećih evropskih centara za istraživanje postkovid sindroma. Profesor Milovanović napominje da su kardiovaskularni i neurološki poremećaji najčešće komplikacije ovog sindroma. U poslednje tri godine, Institut je organizovao međunarodne edukacije za lekare i pacijente iz cele Evrope, kako bi se razmenila znanja i iskustva o ovoj temi.
Milovanović ističe da su u prethodnoj godini objavili devet naučnih radova u prestižnim časopisima, čime su potvrdili svoje iskustvo u oblasti postkovid sindroma. Postkovid sindrom može izazvati hronična zapaljenja srčanog mišića, aritmije, gubitke svesti i disautonomiju, pa je neophodan multidisciplinarni pristup u lečenju.
Iznenađujuće, najugroženiji nisu samo stariji pacijenti, već često i mlađi ljudi, uzrasta između 25 i 30 godina, koji su prethodno bili potpuno zdravi. Prva manifestacija problema kod mladih može biti kriza svesti, koja se često pogrešno pripisuje niskom pritisku ili dugom stajanju. Milovanović upozorava da je kriza svesti alarmantna i može ukazivati na ozbiljne probleme.
Kod 20 do 30% pacijenata javljaju se jasne komplikacije, od miokarditisa i aritmija do moždanog udara. Takođe, postoji i grupa pacijenata kod kojih se razvija sindrom hroničnog umora, što je bolest koja je ponovo dospela u fokus zahvaljujući pandemiji. Milovanović ističe da se o ovoj bolesti decenijama nije učilo, čak ni na medicinskim fakultetima.
Sindrom hroničnog umora karakterišu simptomi kao što su dugotrajan umor, poremećaji spavanja, problemi sa pamćenjem i koncentracijom, vrtoglavica i gubitak svesti. Milovanović naglašava da je važno prepoznati ozbiljnost ove bolesti, koja može imati četiri stadijuma, od kojih se prvi često susreće sa nipodaštavanjem simptoma.
Jedan od najvećih problema je što pacijentima često niko ne veruje, a dijagnostika može biti uredna, dok se oni suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama u funkcionisanju. Dedinje je razvilo neurokardiološku laboratoriju koja može otkriti promene koje klasična dijagnostika ne vidi.
Profesor Milovanović takođe ističe da je Institut „Dedinje“ dobio podršku za razvoj inovativnog softvera koji koristi veštačku inteligenciju u dijagnostici disautonomije. Ovaj razvoj omogućava personalizovano lečenje i preciznije odredjivanje tipa disautonomije.
U zaključku, Milovanović naglašava važnost pravovremenog reagovanja na simptome. Ako simptomi traju duže od tri meseca, neophodno je započeti dijagnostiku i terapiju. U suprotnom, može doći do najtežih stadijuma bolesti, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje mladih pacijenata.
