Tri hrabra pripadnika MUP-a, Marko Marinković, Strahinja Bjelić i Vladimir Penezić, prepešačili su 765 kilometara od Beograda do Hilandara u periodu od 19 dana kako bi prikupili pomoć za decu obolelu od retke bolesti poznate kao „deca leptiri“. Ova inspirativna priča o hodočašću humanosti i snazi volje podeljena je sa javnošću putem jednog od učesnika, Marka Marinkovića, koji je pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice.
Marinković ističe da su ponosni na svoj poduhvat, ali da ne žele da budu viđeni kao heroji. Umesto toga, oni smatraju da su prava herojstva na strani dece leptira i njihovih roditelja. „Sve to uradili smo zbog njih, da bi se čulo za tu bolest i da bi novčano pomogli koliko možemo“, kaže Marinković. Ideja o pešačenju do Hilandara potekla je pre dve godine od Strahinje, koji je već ranije više puta posetio ovu svetinju.
Inicijalna motivacija za putovanje bila je lična, ali su članovi tima želeli da koriste ovu priliku kako bi skrenuli pažnju na bolest i prikupili sredstva za pomoć. Marinković se prisetio kako su Strahinja i Vladimir odlučili da pozovu njega da se pridruži. Njihova istraživanja o bolesti su ih motivisala da pokušaju da pomognu, inspirisani pričom o udomiteljki koja se brine za devojčicu obolelu od ovog stanja.
Marinković je oduvek imao želju da poseti Hilandar, a poziv koji je dobio od kolega bio je prilika koja se ne odbija. Dogovorili su se da krenu 4. oktobra, a cilj im je bio da prepešače težim putem i da za to odvoje 19 dana. „Nismo želeli ni po koju cenu da odustajemo“, ističe Marinković, dodajući da su dnevno prelazili oko 50 kilometara.
Tokom puta, suočavali su se sa različitim izazovima, uključujući loše vreme i fizičke bolove. „Imali smo žuljeve i bolove u tetivama, ali smo razmišljali o deci koja imaju rane, ožiljke i svakodnevno trpe bol“, rekao je. Njihova motivacija da završe putovanje bila je snažna, a svaki dan su se budili sa novim energijama i ciljevima.
Ujutro su ustajali rano i krećući se kroz šume i nepoznate puteve, često su razgovarali, ali su se ponekad povlačili u tišinu, boreći se sa svojim mislima. Na putu su imali podršku svojih porodica, prijatelja i kolega, a Ministarstvo unutrašnjih poslova im je pružilo logističku pomoć, kao i smeštaj kada je to bilo moguće.
Na trenutke su spavali kod lokalnog sveštenstva, što im je takođe pružilo dodatnu podršku. Opisujući trenutak kada su kročili na Svetu goru, Marinković je rekao da je to bio osećaj koji se ne može opisati rečima. „Došli smo sa pomešanim emocijama, uspeli smo da završimo to putovanje, Bogu hvala, živi i zdravi“, rekao je.
Svaki deo Hilandara i cele Svete gore ima svoju priču, a mir i tišina koje su tamo doživeli bili su jedinstveni. Uživali su u jutarnjoj liturgiji i proveli vreme istražujući sve aspekte ovog svetog mesta. „Osećao sam se kao da sam tu deset dana, napunio sam baterije za sve što sam potrošio u putu“, dodaje Marinković.
Odlazak na Hilandar za njih predstavlja još jednu pobedu, jer kako Marinković ističe, „najbolje pobede su one kada pobedimo sebe“. Njihovo hodočašće nije samo fizički izazov, već i duhovna borba koja jača njihov duh.
Na kraju, Marinković poziva sve one koji žele da pomognu da posete Instagram stranicu „Peške do Hilandara“, gde se nalaze informacije o tekućim računima organizacije Debra, kao i aktivnom SMS broju na koji građani mogu slati donacije. „Neka ova priča bude inspiracija svima da se bore za ono što je ispravno i da pomognu onima kojima je pomoć potrebna.“
