Situacija u Holivudu postaje sve dramatičnija, kako navodi magazin Vanity Fair. Denis Palumbo, psihoterapeut koji radi isključivo sa klijentima iz industrije zabave, ističe da se nikada nije susreo sa tolikim očajem među kreativnim ljudima. „Deluje kao da je kraj sveta“, kaže on, naglašavajući da su mnogi umetnici izgubili motivaciju i veru u budućnost.
Prema izveštaju Koledža za umetnost i dizajn, broj radnih mesta u filmskoj i TV industriji opao je za 25 odsto u poređenju sa postpandemijskom 2022. godinom. Palumbo objašnjava da je ranije, ako ste imali uspešnu emisiju, to značilo da ćete dobiti priliku za novu. „Sada možete imati hit, a i dalje se osećate kao Sizif koji gura kamen uzbrdo“, dodaje on, govoreći o depresivnim osećanjima koja vladaju među radnicima.
Kara Majer Robinson, licencirani terapeut koji radi kao konsultant za mentalno zdravlje na setovima, naglašava da je nova normalnost u Holivudu takva da se ništa neće vratiti na staro. Mnogi radnici su primorani da traže dodatne poslove, kao što su vožnja Ubera ili konobarisanje, kako bi preživeli. Robinson podstiče svoje klijente da nastave sa kreativnim radom, čak i kada su svesni da njihovi projekti možda neće privući pažnju publike. „Mnogi ljudi koji su decenijama u industriji smatraju da nemaju alternativu, jer je ovo sve što su radili“, naglašava ona.
Kao ironičan kontrast, Los Anđeles je pun bivših članova industrije zabave koji su se preorijentisali na terapeutski rad. Na primer, Palumbo je nekada pisao scenarije, ali je 2008. godine, kada je posao počeo da nestaje, odlučio da započne novu karijeru kao terapeut. „Što duže radite u ovom poslu, teže je zamisliti promenu karijere“, objašnjava on.
Džejmi Roz, nekadašnja uspešna glumica, takođe je prešla na koučing, nakon što je doživela lične krize. „Bila sam na vrhu, a onda sam sve izgubila“, kaže ona, ističući kako je teško slušati očaj svojih klijenata. Njen trenutni klijent suočava se sa velikim dugovima, što je dovelo do emotivnog trenutka tokom seanse.
Situacija je posebno teška za ljude iza scene, koji su često imali malo prostora za finansijsko manevrisanje, čak i u boljim vremenima. Robinson primećuje da mnogi razmišljaju o promeni karijere ili su to već uradili. „Panika se proteže do vrha“, dodaje ona, naglašavajući da ni veliki menadžeri nisu pošteđeni straha.
Karen Džouns, koja je pokrenula sopstveni posao koučinga nakon decenija rada u industriji, takođe se suočava sa izazovima. Njeni klijenti, menadžeri koji su ostali bez posla ili preopterećeni dodatnim obavezama, često se bore sa gubitkom identiteta. „Kada vam ugase mejl, ostaje ogromna praznina“, kaže ona, naglašavajući kako se identitet mnogih radnika svodi na njihov posao.
U ovom turbulentnom okruženju, umetnici i radnici iz industrije zabave nastavljaju da se bore sa neizvesnošću i strahom od gubitka. Mnogi su primorani da pronađu nove puteve za preživljavanje, dok se suočavaju sa stvarnošću koja se iz dana u dan čini sve teža. U tom kontekstu, kreativnost ostaje ključni element za suočavanje sa izazovima, ali i dalje je prisutna sumnja u budućnost.
