KNjIGA koju je „s nogu“ napisao pustolov, polihistor, ratnik i obaveštajac Patrik Li Fermor pod imenom „Vreme darova: Pešice do Konstantinopolja od Huka u Nizozemskoj do Srednjeg Dunava“ objavljena je u izdanju „Službenog glasnika“, u prevodu Danijele Jovanović. Putopis čijeg su autora Britanci nazvali „kombinacijom Indijane Džounsa, Džejmsa Bonda i Grejama Grina“ predstavljen je juče u kafe-knjižari „Glasnik“ u Beogradu.
Fermor pripada specifičnoj liniji ljudi u evropskoj kulturi, od Bajrona do Lorensa od Arabije, koji nisu pristajali na društvene konvencije, ukazao je književni kritičar Petar Arbutina. On je istakao da je Fermor neverovatna figura, koja je 1933. godine, kao dečak od 17 godina, krenula da obiđe Evropu pešice, što je bio neverovatan poduhvat. S iznosom od jedne funte nedeljno, on je započeo putovanje na kojem je planirao da „živi kao skitnica, hodočasnik ili lutajući učenjak“. Ova avantura ostavila je dubok trag, jer je Fermor u jednom trenutku mogao da spava u štali, a u drugom da bude gost u dvoru nekog habzburškog plemića.
Gordana Milosavljević Stojanović, urednik edicije „Saputnici“ u kojoj je knjiga objavljena, naglasila je da Fermorov putopis osim što je sjajno napisan, predstavlja i odličan istorijski izvor. Knjiga je prvi put objavljena 1977. godine, kada je autor imao već 62 godine. U delu se sećanja mladića prožimaju sa znanjem i bogatim iskustvom zrelog čoveka, što joj daje dubinu i emotivnu i saznajnu moć. Prevoditeljka Danijela Jovanović istakla je da je jezik kojim je knjiga pisana znatno drugačiji od savremenog, s dugim rečenicama koje se sporo razvijaju, pune detaljnih opisa, a upravo u tome leži čar Fermorovog pisanja.
Fermor kroz Evropu prolazi u vreme revolucija, previranja i sukoba, u „zakasnelom“ 20. veku koji zapravo počinje 1918. godine, rekao je Petar Arbutina. On je naglasio da je ovo izuzetno svedočanstvo o vremenu kada je umirala dekadentna Evropa, poznata kao „Bel epok“. Fermor je knjigu napisao skoro 50 godina posle putovanja, što mu je omogućilo da se distancira od svojih iskustava iz mladosti i da im da pravi kontekst kroz lično i kolektivno iskustvo.
Ovaj putopis nudi jedinstveni uvid u Evropu između dva svetska rata, prikazujući kako su se društva menjala i kako su ratovi i sukobi oblikovali život ljudi. Opisi pejzaža, arhitekture i svakodnevnog života u različitim zemljama pružaju čitaocima priliku da osjete duh vremena i način na koji su se ljudi nosili s promenama koje su ih okruživale. Fermor koristi bogat jezik kako bi dočarao svoja zapažanja, stvarajući slikovite prikaze mesta i ljudi koje je sreo.
U knjizi se takođe može uočiti Fermorova ljubav prema prirodi i njegovu sposobnost da upija kulturološke razlike. Njegovi susreti s različitim ljudima, od seoskih seljaka do plemića, oslikavaju raznolikost evropskog društva tog doba. Njegova priča nije samo putopis, već i duboka refleksija o identitetu, kulturi i ljudskoj prirodi.
Knjiga „Vreme darova“ je više od običnog putopisa; to je delo koje inspiriše i poziva na razmišljanje o prošlosti, kao i o tome kako nas ona oblikuje. Fermorov stil pisanja, bogat detaljima i emocijama, čini da čitaoci ne samo da prate njegovo putovanje, već i sami postaju deo te avanture.
Ova knjiga je nezaobilazno štivo za sve ljubitelje putovanja, istorije i književnosti, jer nudi jedinstven spoj ličnih iskustava i šireg konteksta koji oblikuje Evropu. „Vreme darova“ zaslužuje svoje mesto na policama svih koji žele da istraže bogatu kulturnu baštinu i istorijske tokove ovog kontinenta.
