Evropa ove zime neće imati problem sa nestašicom antibiotika, što predstavlja značajnu promenu u odnosu na prethodne godine kada su tokom hladnijih meseci često beležene ozbiljne nestašice ovih lekova. Evropska agencija za lekove (EMA) je potvrdila da se u januaru 2024. godine neće očekivati kritične nestašice kao što je to bio slučaj u 19 zemalja Evropskog ekonomskog prostora (EEA) prethodnih godina. U 2023. godini, 11 zemalja je prijavilo ozbiljne probleme sa snabdevanjem antibioticima, ali kako trenutni podaci pokazuju, situacija se stabilizovala.
Kao jedan od najčešće korišćenih antibiotika, amoksicilin je bio na meti nestašica od 2022. do juna 2023. godine. Međutim, EMA je uklonila amoksicilin sa liste nadzora, što ukazuje na to da je situacija u vezi sa njegovom dostupnošću poboljšana. Danas, prema informacijama iz EMA, u Evropskoj uniji postoji 36 lekova koji su u nestašici, ali nijedan od njih nije antibiotik. Mnogi od ovih lekova su za specifične primene, kao što su lekovi za hemoterapiju i antipsihotici, za koje postoje dostupne alternative.
I pored poboljšanja u snabdevanju antibioticima, nestašice lekova ostaju problem u EU. Evropski revizorski sud je izneo zabrinjavajući izveštaj koji pokazuje da su nestašice lekova dostigle rekordne nivoe u 2023. i 2024. godini. Uzroci nestašica su često složeni, uključujući nagli porast potražnje i poremećaje u lancu snabdevanja, što može predstavljati rizik za pacijente.
Pandemija COVID-19 je dodatno osvetlila ranjivosti evropskog tržišta lekova, pokazujući kako poremećaji u izvozu mogu uticati na dostupnost. EU se i dalje oslanja na uvoz sirovina za lekove (APIs) iz zemalja poput Indije i Kine, koje čine više od 80% sirovina i oko 40% gotovih lekova koji se koriste u Evropi. Alijansa za kritične lekove je identifikovala niske troškove proizvodnje i blaže regulative kao ključne razloge za ovu zavisnost.
U svetlu ovih izazova, EU je donela Zakon o kritičnim lekovima koji ima za cilj jačanje sigurnosti snabdevanja i dostupnosti ključnih lekova. Ovaj zakon daje prioritet dobavljačima iz EU, posebno za esencijalne lekove koji se koriste za lečenje ozbiljnih bolesti. Inicijativa „Kupuj evropsko“ se takođe ističe, postavljajući kriterijume za javne nabavke koji favorizuju lokalne proizvođače i smanjuju zavisnost od stranih dobavljača.
Evropska proizvodnja aktivnih sastojaka je opala sa 53% na manje od 25% u poslednjih dva decenije, što ukazuje na potrebu za jačanjem lokalne proizvodnje i smanjenjem stranih zavisnosti. Nova strategija EU teži povećanju ulaganja u proizvodnju esencijalnih lekova i ključnih sastojaka unutar regiona, kako bi se osigurala stabilnost snabdevanja.
Zakon o kritičnim lekovima takođe postavlja listu lekova koji su pod povećanim rizikom od nestašice. Ovi lekovi mogu biti označeni zbog problema u proizvodnji, naglog porasta potražnje ili odluka proizvođača da ih povuku sa tržišta. Iako se preduzimaju koraci ka rešavanju ovih problema, izveštaj Evropskog revizorskog suda naglašava da još uvek ne postoji sveobuhvatan okvir za rešavanje nestašica lekova, a alati za suočavanje sa ovim izazovima su još uvek u ranoj fazi razvoja.
U zaključku, iako se situacija sa antibioticima ove zime čini stabilnom, izazovi u vezi sa nestašicama lekova u Evropi ostaju prisutni. Potrebno je nastaviti raditi na jačanju lokalne proizvodnje, smanjenju zavisnosti od stranih dobavljača i osigurati da svi pacijenti imaju pristup neophodnim lekovima.
