U Srbiji, više od 400 pacijenata svakodnevno se suočava sa simptomima hidradenitis supurative (HS), hronične kožne bolesti koja najčešće pogađa mlade ljude. Ova bolest se manifestuje kroz bolne i gnojne čireve, često locirane u preponama, ispod pazuha i na drugim mestima gde se koža dodiruje. Na nedavnoj konferenciji za medije u Beogradu, stručnjaci su ukazali na ozbiljnost ovog oboljenja i njegov uticaj na život pacijenata.
Hidradenitis supurativa se smatra jednim od najtežih hroničnih dermatoloških oboljenja. Njeni simptomi uključuju stvaranje gnojnih čireva, neprijatan miris, kao i stvaranje potkožnih tunela i ožiljaka. Ovi simptomi mogu značajno smanjiti pokretljivost pacijenata, jer se promene često nalaze u velikim pregibima kože. Kako je istakao prof. dr Miloš Nikolić, direktor Klinike za dermatovenerologiju UKCS, pacijenti se svakodnevno bore sa intenzivnim bolom, fizičkim ograničenjima i društvenom izolacijom.
Na konferenciji su govorili i drugi stručnjaci, uključujući prof. dr Mirjanu Milinković Srećković, načelnicu ženskog odeljenja Klinike za dermatovenerologiju UKCS, i prof. dr Milana Stojičića, direktora Klinike za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju UKCS. Oni su naglasili važnost pravovremene dijagnoze i adekvatnog lečenja kako bi se pacijentima olakšao život.
Jedan od ključnih problema sa hidradenitis supurativom jeste to što se često ne prepoznaje na vreme. Mnogi pacijenti prolaze kroz godine traženja dijagnoze, a simptomi se često pogrešno tumače kao nešto drugo. Ova bolest može negativno uticati na mentalno zdravlje pacijenata, uzrokujući anksioznost i depresiju zbog fizičkih i emocionalnih izazova sa kojima se suočavaju.
Prvi simptomi HS-a mogu uključivati upaljene čireve koji se ponavljaju. Tokom vremena, stanje se može pogoršati i postati hronično. Dok su neki pacijenti u stanju da kontrolišu svoje simptome kroz različite terapije, drugi se suočavaju sa ozbiljnijim formama bolesti koje zahtevaju invazivnije pristupe, uključujući hirurške intervencije.
U lečenju hidradenitis supurative, pristupi mogu varirati. Oni mogu uključivati upotrebu lokalnih i sistemskih lekova, kao što su antibiotici, kortikosteroidi i biološke terapije. U nekim slučajevima, pacijentima je potrebna i hirurška intervencija kako bi se uklonili gnojni čirevi i ožiljci, što može značajno poboljšati kvalitet života.
Pored medicinskog tretmana, podrška zajednice i razumevanje okoline su ključni za pacijente koji se bore sa ovim oboljenjem. Mnogi od njih se suočavaju sa stigmom i izolacijom, zbog čega je važno podizati svest o hidradenitis supurativi i ohrabrivati otvorene razgovore o ovoj temi.
Ivana Čolović, pacijentkinja koja je dijagnostikovana sa ovim oboljenjem, podelila je svoje iskustvo i istakla koliko je važno imati podršku porodice i prijatelja. Istakla je da je otvorena komunikacija sa lekarima i edukacija o bolesti od suštinskog značaja za upravljanje simptomima i poboljšanje kvaliteta života.
Stručnjaci se slažu da je neophodno raditi na unapređenju dijagnostičkih i terapijskih protokola, kao i na edukaciji zdravstvenih radnika o ovom oboljenju. Ulaganje u istraživanje i razvoj novih terapija može doneti nadu pacijentima koji se bore sa hidradenitis supurativom.
U zaključku, hidradenitis supurativa predstavlja ozbiljan izazov za pacijente, ali uz pravilan pristup i podršku, moguće je olakšati simptome i poboljšati kvalitet života. Važno je da se nastavi rad na podizanju svesti o ovoj bolesti kako bi se obezbedila adekvatna pomoć i razumevanje za sve koji se suočavaju sa njenim posledicama.
