Prekomerni turizam predstavlja ozbiljan problem širom sveta, izazivajući razne krize koje uključuju nedostatak stambenog prostora, preopterećenje infrastrukture i sve pogubnije posledice po životnu sredinu. Mnoge turističke destinacije suočavaju se sa ovim izazovima i pokušavaju da ih prevaziđu uvođenjem ograničenja broja posetilaca i zabranom pristupa osetljivim prirodnim lokacijama. Ipak, postoje i primeri gradova koji su uspeli da se zaštite od ovih problema zahvaljujući dugoročnim i promišljenim strategijama održivosti.
Jedan od najsvetlijih primera je finska prestonica Helsinki, koja je prema međunarodnom indeksu Global Destination Sustainability (GDS) već drugu godinu zaredom proglašena za najodrživiju turističku destinaciju na svetu. Ovaj indeks koristi čak 70 različitih pokazatelja kako bi procenio održivost turističkih destinacija. Gaj Bigvud, direktor GDS-Movement, ističe da Helsinki postavlja visoke standarde kroz regenerativno upravljanje destinacijama, hrabre klimatske akcije i posvećenost transparentnosti.
Uspeh Helsinkija može se pripisati različitim projektima koji mere ugljenični otisak turizma, promovišu klimatske akcije i pomažu lokalnim turističkim biznisima da pređu na održive modele. Uključivanje građana i briga o kvalitetu njihovog života ključni su elementi ove strategije. Prema rečima Nine Vesterinen, direktorke Turističke organizacije Helsinkija, cilj je da grad postane bolje mesto nakon odlaska posetilaca nego što je bilo pre njihovog dolaska.
Jedna od ključnih karakteristika uspeha Helsinkija je visoka stopa ekološki sertifikovanih hotela. U ovom gradu čak 99% hotelskih soba u objektima sa više od 50 soba ima ekološki sertifikat, što je znatno iznad evropskog proseka. Osim hotela, sve više konferencijskih prostora, turoperatera i drugih pružalaca usluga takođe poseduje ekološke sertifikate, što dodatno doprinosi održivosti turizma u gradu.
U martu 2023. godine, Helsinki je postao prvi grad sa više od pola miliona stanovnika koji je dobio „Green Destinations“ sertifikat, koji se smatra jednim od najstrožih na svetu. Ovaj sertifikat priznaje napore destinacije da očuva životnu sredinu, ljude i kulturu, a priznaje ga i Globalno veće za održivi turizam (GSTC). Vesterinen naglašava da je za Helsinki ključno da održivost bude transparentna i da ne ostane samo na nivou marketinškog „greenwashinga“, što već zahteva i zakonodavstvo EU.
Prema podacima Statističkog zavoda Finske, godina 2025. može postati rekordna po broju turista, s obzirom na to da je broj noćenja stranih turista porastao za 19% u prvih sedam meseci te godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Istraživanja pokazuju da više od polovine putnika danas vodi računa o uticaju turizma na lokalne zajednice i životnu sredinu, a čak 93% ispitanika želi da donosi odgovornije odluke i preduzima konkretne korake u tom pravcu.
Helsinki planira da dodatno unapredi svoje održive prakse. Sa većinom međunarodnih turista koji dolaze brodom ili avionom, grad teži privlačenju više posetilaca iz Finske i susednih evropskih zemalja kako bi smanjio klimatski uticaj transporta. Ova strategija može pomoći u smanjenju negativnih efekata turizma na životnu sredinu.
Na kraju, lista deset najodrživijih svetskih destinacija uključuje: Helsinki (Finska), Geteborg (Švedska), Kopenhagen (Danska), Olborg (Danska), Glazgov (Velika Britanija), Tampere (Finska), Orhus (Danska), Lion (Francuska), Belfast (Velika Britanija) i Rejkjavik (Island). Ove destinacije postavljaju standarde za održivost i pokazuju da je moguće ostvariti turizam koji je u skladu sa očuvanjem životne sredine i lokalnih zajednica.
