Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Cvijanović, osudila je uvrede ministra odbrane BiH, Zukana Heleza, na račun predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. U izjavi koju je objavila na platformi X, Cvijanović je nazvala Heleza „skandaloznim“ i „sramnim“ zbog njegovih komentara. Ona je istakla da sa ljudima poput Heleza nije moguće graditi zajedničku budućnost, suživot niti međunacionalno poverenje. Cvijanović je naglasila da su njegove uvrede neprimerene i ukazala na to da su one više odraz njegovog karaktera nego stvarne kritike upućene Vučiću.
U istom kontekstu, Cvijanović je kritikovala i uvrede koje je Helez izrekao na račun članice Evropskog parlamenta, Željane Zovko, i člana američke „Heritage fondacije“, Maksa Primorca. Prema njenim rečima, uvrede koje je Helez izgovorio su sramotne i neprimerene, te da bi svaka normalna osoba bila stidna da ih ponovi. Ona je takođe ukazala na to da dok Helez vređa zvaničnike iz susednih zemalja, istovremeno pokušava da uskrati pripadnicima srpske zajednice u Oružanim snagama i Ministarstvu odbrane BiH pravo na plaćeno odsustvo povodom njihove krsne slave.
Pored kritike na račun Heleza, Cvijanović je prokomentarisala i odluku šefova poslaničkih klubova vladajuće većine iz Republike Srpske da se ne odazovu pozivu na sastanak Saveta za implementaciju mira (PIK). Ona je istakla da je to logičan potez, s obzirom na to da sastanak nije organizovao Kristijan Šmit, već njegov zamenik. Cvijanović je podsetila da je bilo kakva saradnja sa PIK-om postala besmislena, s obzirom na to da su prethodni pokušaji dijaloga bili neuspešni.
Svaka saradnja sa PIK-om, prema njenim rečima, više služi kao pokriće za nelegalne intervencije visokih predstavnika nego kao stvarna platforma za rešavanje problema. Ona je naglasila da Dejtonski sporazum nije predvideo postojanje takvih formata, niti je obaveza domaćih predstavnika da se odazivaju na takve pozive. U tom smislu, Cvijanović je ukazala na to da ne vidi razlog da se daje legitimitet osobama koje su, kako je rekla, pogazile vladavinu prava i izbornu volju birača.
Cvijanović je jasno stavila do znanja da je sadašnja situacija u BiH takva da je teško očekivati bilo kakvu konstruktivnu saradnju sa onima koji ne poštuju osnovne principe demokratije i vladavine prava. Ona je pozvala na promišljanje o tome šta zapravo znači saradnja i kakvi su njeni temelji, naglašavajući da je neophodno raditi na izgradnji međusobnog poverenja i poštovanja među narodima.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku klimu u Bosni i Hercegovini, gde se često susreću različiti interesi i političke agende. Cvijanović smatra da je potrebno uspostaviti dijalog koji će rezultirati konstruktivnim rešenjima za sve strane, ali da to može biti ostvareno samo uz poštovanje temelja demokratije i međusobnog uvažavanja.
U zaključku, Cvijanović se zalaže za jačanje međunacionalnog poverenja i suživota, ali naglašava da je to moguće samo kroz dijalog koji se temelji na poštovanju i razumevanju. Njene reči o ministarstvu odbrane i visokom predstavniku jasno ukazuju na to da je trenutna situacija u BiH daleko od stabilnosti, a potrebno je mnogo više od retorike kako bi se prevazišli postojeći izazovi i izgradila zajednička budućnost.
