Opoziciona poslanica u hrvatskom saboru, Dalija Orešković, izjavila je da vladajući HDZ stoji iza širenja „ustašluka“ u javnom prostoru, optužujući vlast da je omogućila takve pojave kroz institucije koje kontroliše. U postu na Fejsbuku, Orešković se osvrnula na nedavne događaje u Benkovcu, gde je festival „Nosi se“ otkazan zbog bezbednosnih razloga, kao i na konferenciju za medije udruženja veterana koja se bavila finansiranjem Festivala alternative i levice Šibenik (FALIŠ).
Ona je istakla da se ne zna stav cele „braniteljske populacije“, ali se može pretpostaviti da postoje „branitelji“ koji prepoznaju opasnost i udar na vlastitu državu. „Ne znam jesu li spremni ponovno braniti, za početak rečima ili makar kao birači“, rekla je Orešković, naglašavajući potrebu za aktivnim delovanjem protiv onih koji ugrožavaju društvo.
U svojoj izjavi, Orešković je kritikovala korupciju koja je, kako je navela, proždirala fabrike i resurse u zemlji od završetka rata. Ona je ukazala na činjenicu da su pojedinci i grupe, poput Tompsona i „crnokošuljaša“, postali osioni i slobodno deluju, dok HDZ koristi mogućnosti za pljačku državnih resursa. „Podršku svaki put naplate“, dodala je.
Orešković je takođe ukazala na povezanost između korupcije i širenja ekstremizma, naglašavajući da „ruka ruku mije, a vrana vrani oči ne kopa“. Ona je pozvala na hitnu akciju kako bi se sprečilo dalje propadanje društva i države, upozoravajući da bi Hrvatska mogla pasti u stanje od kojeg nema povratka.
Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se u Hrvatskoj sve više raspravlja o temama vezanim za nacionalizam, ekstremizam i korupciju. Opozicija, predvođena Orešković, traži odgovornost od vladajuće stranke, optužujući je za poticanje podela u društvu. U tom kontekstu, važno je napomenuti da se u javnosti pojavljuju različiti stavovi o tome kako se nositi s nasleđem rata i kako graditi budućnost koja će biti inkluzivna za sve građane.
Festival „Nosi se“ otkazan je zbog bezbednosnih razloga, što je dodatno podstaklo debate o slobodi umetničkog izražavanja i granicama koje postavlja društvo. Čini se da je ovo događaj koji je izazvao različite reakcije, od onih koji podržavaju umetnost i različitost, do onih koji se protive svakom obliku izražavanja koji smatraju neprihvatljivim.
U tom smislu, Orešković poziva na buđenje svesti među građanima i na aktivno zalaganje za promene koje će doprineti izgradnji boljeg društva. U njenoj viziji, ključno je da se građani ne povuku u tišinu, već da jasno izraze svoje stavove i bore se protiv svih oblika ekstremizma i korupcije.
Kroz svoje reči, Orešković ne samo da ukazuje na trenutne probleme u društvu, već i poziva na kolektivnu odgovornost i delovanje. Ona veruje da su građani ti koji imaju moć da promene situaciju i da ne smeju dozvoliti da im se oduzme pravo na slobodu mišljenja i izražavanja.
Na kraju, njen apel za jedinstvo i akciju može se shvatiti kao poziv na buđenje svesti nacije, kako bi se stvorila Hrvatska koja će biti otvorena za sve, koja će se boriti protiv korupcije i koja će ceniti različitosti. U vremenu kada su podele u društvu sve jače, važno je da se čuje glas onih koji traže promene i koji su spremni da se bore za pravdu i istinu.
