Hapšenje bivšeg frontmena grupe Hladno pivo, Mila Kekina, i njegovog supruga, poslanice iz pokreta Možemo, Ivane Kekin, kao i Jelene Perosa, donedavne načelnice Upravnog odeljenja za prostorno planiranje u Bujama, izazvalo je brojne reakcije u hrvatskoj javnosti. Prema nezvaničnim informacijama, hapšenja su povezana sa malverzacijama u vezi sa građevinskim zemljištem.
Mile Kekin se našao pod istragom državnog tužilaštva zbog navodnog pogodovanja pri kupovini zemljišta u blizini njihove kuće u Momjanu. Kekin i njegova supruga su odbacili sve optužbe, tvrdeći da su postupali u skladu sa zakonom. Ove informacije su se pojavile u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore u Hrvatskoj, kada je Ivana Kekin bila kandidat pokreta Možemo.
Gradonačelnik Zagreba i lider pokreta Možemo, Tomislav Tomašević, osvrnuo se na hapšenja i ukazao na vezu između njihovog tajminga i glasanja u parlamentu o poverenju glavnom državnom tužiocu Ivanu Turudiću. Tomašević smatra da ovo hapšenje predstavlja poruku svima koji su kritikovali rad državnog tužioca. On je naglasio da se hapšenje dogodilo u trenutku kada je Ivana Kekin često kritikovala Turudića, te da to ne može biti slučajno.
Tomašević je izrazio uverenje da nema osnova za krivičnu odgovornost Kekina i da će on to dokazati. Takođe, poslanik je povezao hapšenje sa predstojećim lokalnim izborima, tvrdeći da je cilj zastrašivanje i diskreditacija političkih protivnika. On je istakao da se na ovaj način šalje snažna poruka onima koji kritikuju vlast.
S druge strane, poslanik Hrvoje Zekanović, koji podržava vladajuću koaliciju HDZ-a i Domovinskog pokreta, kritikovao je optužbe o tajmingu hapšenja kao politički motivisane. Prema njegovim rečima, kada se hapšenja dešavaju unutar opozicije, postavlja se pitanje tajminga, dok u slučaju hapšenja članova vladajuće koalicije, tajming ostaje van kritike. On je postavio pitanje Tomaševiću o tome koji bi tajming bio idealan za hapšenje.
Još jedan poslanik, Stipe Mlinarić iz Domovinskog pokreta, izrazio je sumnju u prethodni rad tužilaštva i pitao se zašto su tek sada došla hapšenja, ako su postojale sumnje o nedozvoljenim radnjama. Mlinarić je dodao da hapšenja pred izbore mogu da ostave utisak da se radi o političkom pritisku i zastrašivanju.
Nikola Grmoja iz Mosta je naglasio da svako ko je kriv treba da snosi odgovornost, ali je takođe ukazao na potrebu za institucijama koje deluju nepristrasno i pravedno, bez obzira na političke afilijacije. On je istakao da je važno da institucije rade svoj posao nezavisno i da svi treba da budu odgovorni za svoje postupke.
Ova situacija ukazuje na duboke političke tenzije u Hrvatskoj, gde se hapšenja često koriste kao sredstvo političke borbe. Kritičari vlasti vide hapšenja kao deo šireg obrazca zastrašivanja i diskreditacije opozicije, dok oni na vlasti tvrde da je u pitanju borba protiv korupcije i nelegalnih radnji. U svakom slučaju, ova dešavanja će verovatno imati značajan uticaj na predstojeće lokalne izbore i politički pejzaž u Hrvatskoj.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se ove vesti odraziti na javno mnjenje i poverenje građana prema institucijama. Na kraju, svakako je jasno da pitanja pravde i političke odgovornosti ostaju ključne teme u hrvatskom društvu.
