Američki savezni sud u San Francisku donio je presudu kojom je naložio kompaniji Gugl da plati 425,7 miliona dolara zbog nedozvoljenog špijuniranja korisnika pametnih telefona tokom gotovo decenije. Ova presuda rezultat je grupne tužbe koja je obuhvatila oko 98 miliona pametnih telefona u Sjedinjenim Američkim Državama, a radnje koje su dovele do tužbe su se dešavale između 1. jula 2016. i 23. septembra 2024. godine. Ukupna odšteta po uređaju iznosi oko četiri dolara, što je relativno mala suma u poređenju sa ukupnim iznosom koji je tužitelj tražio.
Gugl je negirao optužbe, tvrdeći da nije nepravilno pratio onlajn aktivnosti korisnika koji su smatrali da su se zaštitili korišćenjem kontrola privatnosti. Osmočlana porota je ipak zaključila da je kompanija povredila zakone o privatnosti u Kaliforniji. U skladu sa ovim odlukama, portparol Gugla, Hoze Kastaneda, izjavio je da presuda „pogrešno razume kako naši proizvodi funkcionišu“ i najavio da će se kompanija žaliti na odluku.
Kastaneda je naglasio da Guglovi alati za privatnost omogućavaju korisnicima kontrolu nad njihovim podacima i da kada se korisnici odluče za isključivanje personalizacije, kompanija poštuje taj izbor. Međutim, advokati koji su pokrenuli tužbu protiv Gugla tvrdili su da je kompanija koristila podatke prikupljene s pametnih telefona bez dozvole korisnika kako bi prodavala oglase prilagođene individualnim interesima. Ova strategija je, prema njihovim rečima, rezultirala dodatnim prihodom kompanije od milijarde dolara.
Advokati su smatrajući prodaju oglasa nezakonitim profiterstvom, tražili odštetu od preko 30 milijardi dolara. Iako je konačna presuda bila znatno manja od traženog iznosa, jedan od advokata je ishod protiv Gugla označio kao pobedu zaštite privatnosti. Ova situacija otvara važna pitanja o tome kako velike tehnološke kompanije upravljaju korisničkim podacima i kako se štite prava korisnika.
Ova presuda dolazi u vreme kada se sve više pažnje posvećuje privatnosti i zaštiti podataka korisnika, posebno u kontekstu brze digitalizacije društva. Kompanije kao što je Gugl često se suočavaju sa kritikama zbog načina na koji prikupljaju, koriste i čuvaju lične informacije svojih korisnika. Ovaj slučaj može poslužiti kao upozorenje drugim tehnološkim gigantima da je važno poštovati zakone o privatnosti i biti transparentan u vezi sa praksama prikupljanja podataka.
Pitanje privatnosti postaje sve važnije za potrošače, koji su sve svesniji svojih prava i načina na koji njihove informacije mogu biti korišćene. U tom smislu, ova presuda može doprineti jačanju svesti o važnosti zaštite privatnosti i postaviti precedent za buduće slučajeve koji se bave sličnim pitanjima.
Nedavne odluke suda takođe mogu podstaći regulatorne agencije da preispitaju i potencijalno ažuriraju zakonodavstvo u vezi sa zaštitom podataka kako bi se osiguralo da kompanije poštuju prava korisnika. U tom smislu, ovaj slučaj može imati dalekosežne posledice, ne samo za Gugl, već i za celu industriju tehnologije.
Dok Gugl nastavlja da se bori protiv ove presude, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i koje će korake kompanija preduzeti da poboljša praksu zaštite privatnosti. Ovaj slučaj može biti samo vrh ledenog brega u borbi za prava korisnika u digitalnom svetu. U svakom slučaju, korisnici bi trebali biti svesni svojih prava i proaktivno se informisati o načinima na koje mogu zaštititi svoje podatke u ovom sve više digitalizovanom društvu.
