Grupa studenata i građana nastavila je blokadu zgrada Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku. Ove blokade su usmerene na onemogućavanje zaposlenih da dođu na svoja radna mesta, a okupljeni su izrazili nezadovoljstvo trenutnom situacijom u zemlji. U večernjim satima, okupljenima u Takovskoj ulici pridružili su se građani iz Novog Beograda i Zemuna, kao i grupa biciklista, koji su svojim dolaskom doprineli stvaranju buke i skandiranja.
U prvobitnim trenucima okupljanja, atmosfera je bila vrlo bučna i energična, dok su demonstranti izražavali svoje stavove i zahteve. Međutim, kako je veče odmicalo, buka se smanjila, a broj prisutnih studenata i građana se smanjio u odnosu na prethodne noći. Ovaj trend može ukazivati na moguću umor od protesnih aktivnosti ili promenu u strategiji organizatora.
Ove blokade su deo šireg protesta koji traje već neko vreme, gde studenti i građani zahtevaju promene u radu javnih medija, kao i odgovornost vlade prema problemima koji se tiču obrazovanja i drugih društvenih pitanja. Protesti se odvijaju u kontekstu nezadovoljstva vladinim politikama i načinom na koji se informacije prenose građanima.
RTS, kao javni servis, ima ključnu ulogu u informisanju građana, a protesti ukazuju na to da mnogi smatraju da ovaj servis ne ispunjava svoje obaveze. Organizatori proteste vide kao način da se skrene pažnja na probleme sa kojima se suočava društvo, uključujući i pitanje slobode medija. U tom kontekstu, blokade zgrada RTS-a postale su simbol otpora protiv onoga što protestanti vide kao cenzuru i manipulaciju informacijama.
Pored blokada, organizovane su i različite druge aktivnosti, uključujući javne rasprave, predavanja i radionice, kako bi se dodatno edukovalo građanstvo o važnosti slobode medija i transparentnosti. Ove aktivnosti imaju za cilj da podstaknu širu javnu debatu o ulozi medija u društvu i njihovoj odgovornosti prema građanima.
U poslednjim izjavama organizatora, istaknuto je da blokade neće prestati dok se ne ostvare njihovi zahtevi. Oni pozivaju sve zainteresovane građane da se priključe protestima kako bi se zajedno borili za bolje društvo. Ova mobilizacija pokazuje da je među mladima i građanima prisutno veliko nezadovoljstvo, koje se može manifestovati kroz različite oblike otpora i aktivizma.
Dok se protesti nastavljaju, situacija ostaje napeta, a vlasti će morati obratiti pažnju na zahteve demonstranata kako bi se izbegle dalje tenzije. Mnogi analitičari smatraju da je ovakva vrsta protesta ključna za jačanje demokratije u zemlji i za podsticanje dijaloga između vlasti i građana.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti i ulogu društvenih mreža u organizaciji i širenju informacija o protestima. Mnogi mladi ljudi koriste platforme kao što su Twitter, Facebook i Instagram kako bi se povezali i razmenjivali informacije o aktivnostima, što dodatno povećava vidljivost njihovih zahteva.
Na kraju, protesti i blokade predstavljaju veoma značajan trenutak u srpskom društvu, ukazujući na to da građani, posebno mladi, žele da budu uključeni u proces donošenja odluka i da se bore za svoja prava. Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za dalje promene i reforme koje bi mogle poboljšati stanje u zemlji i osnažiti demokratske procese. U narednim danima i nedeljama, biće zanimljivo pratiti kako će se ovaj pokret razvijati i da li će vlasti reagovati na zahteve protestanata.
