Grupa građana u Sloveniji je najavila podnošenje predloga zakona koji bi uveo crkveni porez i oporezivanje nepokretnosti u vlasništvu verskih zajednica. Ovaj predlog je izazvao značajnu pažnju javnosti, a inicijatori su prikupili 5.700 potpisa podrške za svoju peticiju. Prvi potpisnik ovog zakona, Tomaž Uštar, istakao je da su se prilikom izrade ovog predloga inspirisali sličnim propisima koji postoje u drugim evropskim zemljama.
Uštar je naglasio da ovaj zakon ne predstavlja mešanje u slobodu veroispovesti ili u aktivnosti verskih zajednica, već se bavi ukidanjem nepravednih privilegija koje ne bi trebale postojati u modernoj i demokratskoj državi. „Ovo nije mešanje u slobodu veroispovesti ili delovanje verskih zajednica. Ovo je isključivo mešanje u nepravedne privilegije koje ne pripadaju modernoj, demokratskoj i socijalno pravednoj državi“, rekao je Uštar.
Crkveni porez je već uobičajena praksa u mnogim evropskim zemljama, uključujući Nemačku i Austriju, gde je regulisan zakonima koji omogućavaju oporezivanje članova verskih zajednica. U tim zemljama, crkve dobijaju deo prihoda od poreza koji se koristi za finansiranje njihovih aktivnosti. Cilj ovog predloga u Sloveniji je da se uspostavi sličan sistem, koji bi omogućio da se sredstva prikupljena od crkvenog poreza koriste za javne potrebe.
Ideja o uvođenju crkvenog poreza u Sloveniji dolazi u vreme kada su mnogi građani nezadovoljni trenutnim stanjem u društvu i smatraju da bi religijske zajednice trebale doprineti zajednici na finansijski način. Očekuje se da bi ovaj zakon mogao izazvati kontroverze, s obzirom na to da se mnogi protive oporezivanju crkava, smatrajući da bi to moglo ugroziti slobodu veroispovesti.
U prethodnim godinama, rasprava o ulogama i privilegijama verskih zajednica u Sloveniji postala je aktuelna tema. Tokom debate o ovom predlogu zakona, očekuje se da će se čuti različita mišljenja i stavovi, kako od strane građana, tako i od predstavnika verskih zajednica. Protivnici zakona će verovatno argumentovati da bi oporezivanje verskih zajednica moglo dovesti do smanjenja njihovih aktivnosti i usluga koje pružaju društvu.
Pored toga, postoji i pitanje kako bi se prikupljeni prihodi od crkvenog poreza koristili, kao i kako bi se zaštitili interesi onih koji se protive ovom zakonu. Uštar i njegovi saradnici ističu da bi sredstva prikupljena od crkvenog poreza mogla biti usmerena na različite društvene projekte, koji bi koristili zajednici u celini.
Jedan od ciljeva ovog predloga zakona je i povećanje transparentnosti u radu verskih zajednica. Uštar veruje da bi uvođenje crkvenog poreza moglo doprineti boljoj kontroli i nadzoru nad finansijama verskih organizacija, što bi omogućilo građanima da bolje razumeju kako se sredstva troše.
S obzirom na to da se predlog zakona tek priprema za javnu raspravu, očekuje se da će se u narednim mesecima voditi intenzivna debata o ovim pitanjima. Građani će imati priliku da izraze svoje stavove i mišljenja, a predstavnici vlasti će morati da uzmu u obzir različite aspekte ovog predloga pre nego što donesu konačnu odluku.
U zaključku, predlog zakona o uvođenju crkvenog poreza u Sloveniji predstavlja važan korak u pravcu promene trenutnog sistema i može doneti značajne promene u načinu na koji verske zajednice funkcionišu u društvu. Očekuje se da će se tokom javne rasprave čuti različiti stavovi i mišljenja, a konačna odluka će zavisiti od toga kako će se javnost i vlasti postaviti prema ovom pitanju.
