Ako se često budite usred noći, možda nesvesno radite stvari koje dodatno pogoršavaju problem. Specijalistkinja za nesanicu Ketrin Pinkhem objašnjava da se radi o takozvanoj „nesanici održavanja sna“, koja se često povezuje sa anksioznošću, bolom ili hormonskim promenama. Iako uzroci mogu biti različiti, problem lako prerasta u začarani krug koji vas iscrpljuje tokom dana.
Jedna od najčešćih grešaka dešava se odmah nakon buđenja – proveravanje vremena i briga zbog sna. Pinkhem naglašava da, kada se probudimo, većina ljudi prvo pogleda na sat, što pokreće niz misli o tome da li smo dovoljno spavali i kako ćemo izdržati sutra. U tom trenutku, telo reaguje kao da je u opasnosti i aktivira reakciju „bori se ili beži“, što nas dodatno razbudi i otežava ponovno uspavljivanje.
Stručnjaci ističu da telo pamti obrasce ponašanja, ali ne pravi razliku između dobrih i loših. Kada jednom usvojite obrazac koji ne funkcioniše, važno je promeniti ponašanje koje ga održava. Pinkhem objašnjava da se ne fokusiramo na uzrok koji je prvobitno doveo do nesanice, već na ono što je danas održava. Drugim rečima, često nisu problem početni okidači, već način na koji reagujemo na buđenje.
Prema preporukama zdravstvenih institucija, nesanica je čest i uporan problem sa spavanjem koji se u mnogim slučajevima može ublažiti promenom svakodnevnih navika, bez potrebe za lekovima. Među najčešćim uzrocima izdvajaju se stres, anksioznost, hronični bol, ali i loše rutine poput unosa kofeina ili alkohola uveče, kao i neredovan ritam spavanja.
U određenim situacijama, pomaže i kognitivno-bihevioralna terapija, koja je usmerena na promenu obrazaca razmišljanja i ponašanja koji narušavaju san. Ako se budite noću, najvažnije je da ne paničite i ne stvarate dodatni pritisak. Ponekad upravo naše reakcije održavaju problem, a promena navika može biti ključ za kvalitetniji san.
Osim toga, važno je uspostaviti rutinu spavanja – odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme svakog dana može značajno poboljšati kvalitet sna. Uvođenje opuštajućih rituala pre spavanja, poput čitanja ili meditacije, može pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti.
Takođe, vodite računa o ambijentu u kojem spavate. Tamnija i tiša prostorija može doprineti boljem snu, dok prekomerna buka ili svetlost mogu ometati vaš san. Korišćenje zavesa koje blokiraju svetlost ili uvođenje bele buke može biti od pomoći.
Neki stručnjaci preporučuju i izbegavanje ekrana i digitalnih uređaja u satima pre spavanja, zbog plave svetlosti koja može ometati proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše san. Umesto toga, fokusiranje na aktivnosti koje umiruju može stvoriti bolje uslove za san.
Ukoliko se problemi sa snom nastave, važno je potražiti stručnu pomoć. Terapeut ili stručnjak za san može pružiti dodatne savete i strategije prilagođene vašim potrebama.
Na kraju, važno je zapamtiti da kvalitetan san ima ključnu ulogu u našem opštem zdravlju i dobrobiti. S obzirom na to da mnogi ljudi pate od nesanice, važno je ne zanemariti znakove koje nam telo šalje. Promenom navika i postavljanjem prioriteta u vezi sa snom, možemo poboljšati kvalitet života i svakodnevno funkcionisanje.
