Klimatske promene sve više utiču na Arktik, a najnovija istraživanja pokazuju da se Grenland „smanjuje“. Danski institut „DTU Space“ je objavio studiju koja analizira kako se ovo područje „uvrće, sabija i rasteže“, istovremeno se pomerajući ka severozapadu. Ova kretanja su rezultat tektonskih pomeranja i kretanja zemljine kore, što je dodatno uslovljeno topljenjem velikih ledenih pokrivača.
Fenomen koji se dešava na Grenlandu izazvan je smanjenjem pritiska na podlogu usled topljenja leda. Naučnici su otkrili da se Grenland horizontalno širi i skuplja, što znači da neki delovi „rastežu“, dok se drugi „sabijaju“. Danjal Longfors Berg, istraživač iz DTU Space i glavni autor studije, navodi da ukupno gledano, Grenland se smanjuje, ali da bi se situacija mogla promeniti zbog ubrzanog topljenja leda.
Studija, koja se oslanja na merenja sa 58 GNSS stanica širom Grenlanda, pokazuje da se celo ostrvo pomerilo ka severozapadu za oko 2 centimetra godišnje u poslednje dve decenije. Pritisak na podlogu opada zbog velike količine leda koja se istopila u poslednjih nekoliko godina, što je direktna posledica klimatskih promena. Tokom 2024. godine, grenlandski ledeni pokrivač, koji postoji već oko tri miliona godina, izgubio je 90 gigatona mase.
Iako se čini da je to najmanji godišnji gubitak leda od 2013. godine, ova godina označava 28. uzastopnu godinu u kojoj je Grenland izgubio više leda nego što je stvorio. Ovo predstavlja ozbiljnu pretnju za ljude i prirodne sisteme širom sveta. Grenlandski ledeni pokrivač je jedan od najvećih izvora slatke vode na planeti i sadrži dovoljno leda da podigne nivo mora globalno za 7,4 metra.
Prema podacima Kopernikus programa, svaki centimetar rasta nivoa mora izlaže oko šest miliona ljudi širom sveta riziku od obalnih poplava. Osim toga, podloga Grenlanda se menja zbog ogromnih količina leda koje su se istopile još od vrhunca poslednjeg ledenog doba pre oko 20.000 godina. Led koji se istopio tokom poslednjih decenija gurnuo je Grenland prema spolja i izazvao izdizanje terena, čime je njegova površina zapravo postala veća.
Međutim, istovremeno se primećuje i kretanje u suprotnom smeru, gde se Grenland podiže i skuplja zbog praistorijskih promena u ledenim masama, povezanih sa krajem poslednjeg ledenog doba. Berg dodaje da se procesi koji utiču na Grenland veoma složeni i međusobno povezani, što otežava predviđanje budućih kretanja.
Zbog ovih promena, važno je nastaviti sa istraživanjima i praćenjem Grenlanda kako bi se razumele posledice klimatskih promena na globalnom nivou. Takođe, ovakva istraživanja mogu pomoći u razvoju strategija za prilagođavanje i mitigaciju efekata klimatskih promena, što je ključno za zaštitu ljudskih zajednica i ekosistema širom sveta.
U svetlu ovih informacija, postaje jasno koliko je važno delovati brzo i efikasno kako bi se smanjio uticaj klimatskih promena. Uz sveprisutne promene u prirodi, svako odlaganje može imati dugoročne posledice koje će uticati na život na našoj planeti. Pravo vreme za akciju je sada, jer se posledice klimatskih promena ne mogu ignorisati.
