Ostrva Paksos i Itaka se suočavaju sa velikim brojem jednodnevnih posetilaca, te razmatraju uvođenje takse kako bi se obezbedila sredstva za održavanje infrastrukture i očuvanje prirodnih resursa. Ova inicijativa dolazi kao odgovor na slične mere koje je već uvela ostrvo Simi, koje se bori sa sličnim izazovima. Prema rečima gradonačelnika Paksosa, Spiridona Vlahopulosa, zarađeni prihod od takse će biti značajna pomoć za budžet opštine, a slične koristi će imati i druga ostrva koja primaju kruzere. Međutim, ističe se da je neophodno da centralna vlada donese zakon kako bi se taksa mogla primeniti.
Ostrvo Paksos, koje tokom jula i avgusta svakodnevno prima oko 240.000 posetilaca, suočava se sa velikim pritiscima na svoje usluge, posebno kada je u pitanju upravljanje otpadom i vodosnabdevanjem. Sa sve većim brojem turista, infrastruktura, kulturni spomenici i usluge upravljanja posetama su pod velikim stresom. Takođe, lokalne vlasti smatraju da nije pravedno da se dodatna opterećenja stavljaju na stalne stanovnike u vidu povećanja opštinskih taksi.
Uvođenje takse od nekoliko evra može obezbediti potrebna sredstva za jačanje ovih usluga. Vlahopoulos je naglasio da taksa ne bi trebala biti veća od 2-3 evra, što bi, prema njegovim rečima, predstavljalo prihvatljivu sumu za sve strane uključene u ovaj proces, uključujući i brodovlasnike. On veruje da bi slične mere trebale biti prihvaćene, te da se ne očekuju velike primedbe od opozicije.
Slične takse su već uvedene na popularnim turističkim destinacijama kao što su Balearska ostrva u Španiji i Venecija u Italiji, a često se nazivaju „taksa za održivi turizam“. Ove takse služe kao način da se finansiraju projekti vezani za očuvanje okoline i unapređenje usluga za turiste. U Grčkoj je takođe uvedena taksa za klimatske promene, koja se naplaćuje gostima u hotelima, ali ne i jednodnevnim posetiocima.
U julu ove godine, ostrvo Simi je zatražilo dozvolu od Ministarstva unutrašnjih poslova za uvođenje takse od 3 evra za jednodnevne posetioce. Ovo ostrvo godišnje prima između 300.000 i 500.000 posetilaca, od kojih većina ne prenoći, ali značajno opterećuje javnu infrastrukturu. Uvođenje takse je deo šire strategije koja ima za cilj da se reše problemi preopterećenja i očuvanja resursa.
Kao odgovor na sve veći broj turista, lokalne vlasti Paksosa i Itake razmatraju i druge mere za očuvanje svoje infrastrukture i prirodnih lepota. Ove mere uključuju poboljšanje javnog prevoza, upravljanje otpadom i poboljšanje vodosnabdevanja. Svaka od ovih mera zahteva značajna sredstva, a taksa za jednodnevne posetioce može biti ključni izvor prihoda.
U svetlu ovih izazova, važno je da se pronađu rešenja koja će omogućiti održiv razvoj turizma u ovim prelepim grčkim ostrvima. Na taj način, ostrva će moći da očuvaju svoj identitet i prirodno bogatstvo, dok će istovremeno pružati kvalitetne usluge posetiocima. Uvođenje takse za jednodnevne posetioce može biti prvi korak ka održivijem turizmu, koji će omogućiti i poboljšanje kvaliteta života lokalnog stanovništva.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da je potrebno razmatrati inovativna rešenja za upravljanje turizmom. Uvođenje takse može biti jedan od načina da se obezbede sredstva za očuvanje vrednosti koje čine Paksos, Itaku i Simi atraktivnim destinacijama, kako za turiste, tako i za lokalno stanovništvo. Uloga države i lokalnih vlasti u ovom procesu je od ključnog značaja za postizanje uspeha.
