Novoimenovani grčki ministar za migracije Tanos Plevris nedavno je najavio da će vlada Grčke uvesti nove mere „destimulacije“ za migrante, kao odgovor na povećani priliv iz Libije. Ove mere se fokusiraju na suzbijanje dolaska migranata kako bi se smanjio broj onih koji pokušavaju da uđu u zemlju.
Plevris je u intervjuu za lokalnu Skaj TV istakao da će konzervativna vlada Nove demokratije usvojiti „politiku zasnovanu na odvraćanju“. Ovo podrazumeva preispitivanje svih državnih beneficija koje tražioci azila trenutno dobijaju. Prema njegovim rečima, planira se drastično smanjenje davanja, a jedan od predloga uključuje preispitivanje menija u kampovima za migrante, koji se trenutno smatra prekomernim luksuzom.
Ministar je napomenuo da će se raditi na novom zakonu koji predviđa krivično gonjenje tražilaca azila koji ostanu u Grčkoj nakon odbijanja njihovog zahteva. Kazna za ovaj prekršaj mogla bi iznositi do pet godina zatvora, osim ako se pojedinac ne složi da dobrovoljno napusti zemlju. Ove mere predstavljaju deo šire strategije grčke vlade za upravljanje migracijom.
Grčka vlada je takođe najavila da će glasati o amandmanu kojim se obustavlja obrada zahteva za azil za migrante koji dolaze iz Severne Afrike. Ova obustava će u početku trajati tri meseca, a predviđa se prisilni povratak migranata u njihove zemlje porekla bez registracije. Ove odluke dolaze usred porasta broja migranata, s oko 9.000 ljudi iz Libije koji su stigli na grčko ostrvo Krit u poslednjih nekoliko nedelja, što je skoro dvostruko više nego tokom cele 2024. godine.
Premijer Kirijakos Micotakis, koji je nedavno govorio u parlamentu, potvrdio je da će migranti koji trenutno pristižu na Krit biti zadržani. On je naglasio da se put ka Grčkoj zatvara i da će svi migranti koji ilegalno uđu biti uhapšeni i zadržani. Micotakis je ovu meru nazvao „neophodnom privremenom reakcijom“ i jasnom porukom krijumčarima i potencijalnim migrantima.
Evropska komisija je obaveštena o planovima grčke vlade, a novi zakon bi trebao biti predložen na glasanju u parlamentu. Međutim, kritike na račun ovih mera već su počele. Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Majkl O’Flaerti, pozvao je grčke poslanike da odbace amandman, ističući da bi on legalizovao povratke migranata koji bi se suočili s rizikom od mučenja i drugih ozbiljnih kršenja prava, što bi predstavljalo kršenje obaveza prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
Ove promene u grčkoj migracijskoj politici dolaze u vreme kada se situacija u Libiji pogoršava, a migranti često beže od sukoba i nestabilnosti. Grčka, kao jedna od glavnih ulaznih tačaka za migrante u Evropu, suočava se s izazovima u upravljanju ovim prilivom. Dok vlada nastoji da smanji broj migranata, mnoge humanitarne organizacije upozoravaju na moguće kršenje ljudskih prava i humanitarnih normi.
U kontekstu ovih događaja, važno je napomenuti da je Grčka u prošlosti bila suočena s kritikama zbog načina na koji se postavlja prema migrantima i izbeglicama. Ove nove mere, ako se implementiraju, mogle bi dodatno pogoršati situaciju i dovesti do humanitarne krize.
Pitanje migracije ostaje jedno od najkompleksnijih i najdelikatnijih pitanje u Evropi, a Grčka se našla na prvoj liniji fronte. Kako se situacija bude razvijala, biće ključno pratiti kako vlada i međunarodna zajednica reaguju na ovu krizu i kakve će posledice imati na život migranata i lokalnih zajednica.
