Grčki ministar odbrane, Nikos Dendijas, nedavno je najavio ambiciozan plan pod nazivom „Agenda 2030“, čija je svrha da u narednih pet godina poveća broj aktivnih dobrovoljaca-rezervista u Grčkoj na približno 150.000. Ova inicijativa ima za cilj da osigura brzu podršku aktivnoj vojsci u slučaju potrebe, čime se jača nacionalna bezbednost i odbrambena sposobnost zemlje.
Na konferenciji koja je održana na temu „Reorganizacija rezervnog sastava“, Dendijas je istakao važnost stvaranja novog rezervnog sastava koji će delovati kao komplementarna formacija. Ova nova formacija će biti most između redovne vojske i opšte mobilizacije, što će omogućiti efikasnije korišćenje resursa u vanrednim situacijama. Dendijas je naglasio da će aktivna dobrovoljačka rezerva igrati ključnu ulogu u jačanju odbrambenih kapaciteta Grčke.
Plan „Agenda 2030“ se fokusira na modernizaciju i reorganizaciju vojske, a jedan od glavnih ciljeva je stvaranje snažnog i spremnog rezervnog sastava koji će biti u stanju da odgovori na različite izazove, uključujući prirodne katastrofe i potencijalne vojne pretnje. Ovaj pristup odražava sve veću potrebu za fleksibilnošću i spremnošću u savremenim vojnim operacijama.
Dendijas je ukazao na to da je reč o aktivnoj dobrovoljačkoj rezervi, što znači da će se regrutovati civili koji su voljni da se angažuju i obučavaju kako bi mogli da pruže podršku vojsci kada to bude potrebno. Ova strategija takođe podrazumeva obuku i pripremu rezervista za različite vojne i civilne zadatke, čime se obezbeđuje njihova efikasnost u kriznim situacijama.
Jedan od ključnih aspekata „Agende 2030“ je i unapređenje komunikacije i saradnje između različitih sektora, uključujući vojsku, civilnu zaštitu i druge relevantne institucije. Ova međusobna saradnja je od suštinskog značaja za efikasno upravljanje krizama i brzu reakciju u hitnim situacijama.
Grčka se suočava sa izazovima u oblasti bezbednosti, posebno u svetlu geopolitičkih tenzija u regionu. U tom kontekstu, povećanje broja rezervista može doprineti jačanju odbrane zemlje i boljoj pripremljenosti za potencijalne pretnje. Pored toga, ova inicijativa može biti i odgovor na potrebe lokalnih zajednica, jer aktivni rezervisti mogu pomoći u različitim humanitarnim i civilnim misijama.
Dendijas je takođe naglasio važnost privlačenja mladih ljudi u redove vojske, ističući da će „Agenda 2030“ obezbediti različite podsticaje i mogućnosti za obuku, kako bi se motivisali mladi da se uključe u ovu aktivnost. To uključuje i mogućnost sticanja novih veština koje mogu biti korisne ne samo u vojsci, već i u civilnom životu.
Ova strategija se takođe uklapa u širi kontekst evropskih i NATO standarda, gde se naglašava potreba za jačanjem nacionalnih vojski i unapređenjem sposobnosti za zajedničke operacije. Grčka, kao članica NATO-a, ima obavezu da doprinosi kolektivnoj bezbednosti, a jačanje rezervnog sastava može biti ključna komponenta tog doprinosa.
U zaključku, plan „Agenda 2030“ predstavlja značajan korak ka modernizaciji grčke vojske i jačanju njenih odbrambenih kapaciteta. Povećanje broja aktivnih dobrovoljaca-rezervista omogućava bržu i efikasniju reakciju na potencijalne pretnje, čime se doprinosi opštoj bezbednosti i stabilnosti regiona. Grčka se tako pozicionira kao odgovorna i spremna država, sposobna da se nosi sa izazovima savremenog doba.
