Na zgradi školske fiskulturne dvorane na splitskim Plokitama jutros su osvanuli grafiti sa pretećim porukama „Ubij Srbina“ i „Mrš iz Hrvatske“. Ove poruke mržnje su izazvale osude i zabrinutost u javnosti, s obzirom da predstavljaju ozbiljan oblik nacionalizma i netrpeljivosti prema Srbima. Uz ove poruke, zid je takođe išaran ustaškim zakrivljenim slovom „U“, što dodatno pojačava kontekst mržnje i simboliku koja se dovodi u vezu sa istorijskim događajima iz Drugog svetskog rata.
Ove poruke su se brzo proširile društvenim mrežama, a fotografija grafita je objavljena na Dalmatinskom portalu, što je izazvalo šok i osudu među građanima. Mnogi su izrazili zabrinutost zbog rastuće netolerancije i nasilja prema manjinama u Hrvatskoj, posebno prema Srbima, koji su često meta sličnih napada.
Ova situacija nije usamljen slučaj. U Hrvatskoj su u poslednjih nekoliko godina zabeleženi slični incidenti, što ukazuje na to da mržnja i netrpeljivost prema Srbima nisu samo prolazni fenomeni, već ozbiljni problemi koji zahtevaju hitnu reakciju društva i vlasti. Ustaški simboli i poruke mržnje se često pojavljuju u javnom prostoru, što dodatno produbljuje podele među građanima Hrvatske.
Istorijski kontekst ovih poruka je takođe veoma značajan. Ustaše, koje su bile fašistički pokret tokom Drugog svetskog rata, su odgovorne za mnoge zločine protiv Srba, Jevreja i Roma. Njihova ideologija je bila zasnovana na etničkoj čistosti i ekstremnom nacionalizmu, što je rezultiralo masovnim ubistvima i progonima. Rastući broj incidenata koji uključuju ustaške simbole i poruke mržnje u savremenoj Hrvatskoj često se dovodi u vezu sa nostalgijom za tim periodom, što predstavlja ozbiljan izazov za društvo.
Vlasti u Hrvatskoj su u više navrata osudile ovakve incidente, ali reakcije su često bile nedovoljne. Mnogi građani smatraju da je potrebno preduzeti ozbiljnije mjere kako bi se suzbila mržnja i netrpeljivost. Edukacija o društvenim vrednostima, ljudskim pravima i važnosti tolerancije može igrati ključnu ulogu u prevenciji sličnih incidenata u budućnosti.
Osim toga, potrebno je da se svi nivoi vlasti angažuju kako bi se osiguralo da ovakvi incidenti ne ostanu nekažnjeni. Policija i pravosudni sistem moraju delovati efikasnije u procesuiranju počinilaca ovakvih dela, kako bi se pokazalo da mržnja i nasilje nemaju mesto u društvu. Takođe, mediji imaju odgovornost da izveštavaju o ovim pitanjima na način koji ne podstiče mržnju, već doprinosi razumevanju i pomirenju među različitim etničkim grupama.
Građani Hrvatske, bez obzira na nacionalnost, imaju obavezu da se suprotstave mržnji i netoleranciji. Mnogi su već pokazali svoju solidarnost sa srpskom zajednicom, osudivši ove grafite i pozivajući na mir i razumevanje. U ovakvim trenucima, važno je da se čuje glas razuma, koji će prevladati nad mržnjom i netrpeljivošću.
S obzirom na to da se ovakvi incidenti sve više ponavljaju, jasno je da je potrebno raditi na jačanju međunacionalnih odnosa i promovisanju kulture dijaloga. Samo kroz zajedničke napore možemo stvoriti društvo koje je otporno na mržnju i netrpeljivost, i koje će biti spremno da se suoči sa svojim prošlim greškama kako bi izgradilo bolju budućnost za sve.
