Gradiška je danas, 6. maja 2025. godine, pogodila snažna nepogoda koja je obuhvatila pljuskove, grmljavinu i grad. Ovaj vremenski fenomen zabeležen je oko 14:30 časova i uzrokovao je značajnu promenu u svakodnevnom životu građana. Ulice i krovovi su se brzo prekrili ledom, što je izazvalo zabrinutost među stanovništvom.
Prema izjavama Tihomira Dejanovića, direktora Protivgradne preventive Republike Srpske, pravovremene mere na području Kozare i Potkozarja su pomogle u smanjenju potencijalne štete. Dejanović je istakao da je gradonosna oblačnost ušla u Republiku Srpsku iz Hrvatske, tačnije na području gde se Une i Sana ulivaju u Savu. Oblačnost se zgušnjavala na planini Kozari i kretala se nizvodno prema reci Savi.
Na području Potkozarja ispaljeno je 21 raketa u cilju sprečavanja nastanka većih gradova. Ove intervencije su se pokazale kao uspešne, jer je grad padao samo na nekoliko lokaliteta i to u trajanju od 10 do 15 sekundi. Najviše leda zabeleženo je u gradskoj zoni Gradiške. Dejanović je naglasio da je, zahvaljujući pravovremenim postupcima, sprečena pojava krupnijeg grada koji bi mogao izazvati ozbiljnije posledice po imovinu i poljoprivredu.
Pored Gradiške, jak pljusak praćen sitnijim gradom pogodio je i područje Srpca. U Srpcu je grad bio kratkog daha, ali je i tamo ostavio tragove na površini. Ovakve vremenske nepogode postaju sve učestalije u regionu, a stručnjaci upozoravaju na klimatske promene koje mogu dovesti do ekstremnijih vremenskih uslova.
U poslednjih nekoliko godina, meteorolozi su primetili da su ovakvi fenomeni, poput jakih oluja koje donose grad, sve češći. Ove promene u vremenskim obrascima mogu se pripisati globalnom zagrevanju, koje uzrokuje povećanu učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih uslova. Stanovništvo se mora pripremiti na ovakve situacije, a vlasti bi trebale da preduzmu dodatne mere zaštite kako bi smanjile rizik od štete po imovinu i život.
Tihomir Dejanović je takođe napomenuo da se, pored korišćenja protivgradne preventive, važno oslanjati na meteorološke prognoze i unapred planirati aktivnosti koje bi mogle biti ugrožene nepogodama. Rano upozoravanje i informisanje građana o mogućim opasnostima može značajno smanjiti štetu i povećati bezbednost.
Gradovi poput Gradiške moraju razviti strategije za upravljanje rizicima od prirodnih nepogoda. Uključivanje lokalnih zajednica u planiranje i pripremu za ovakve situacije može pomoći u povećanju otpornosti na klimatske promene i smanjenju potencijalnih gubitaka.
Osim direktne štete na imovini, ovakve nepogode imaju i dugoročne posledice po poljoprivredu, koja može biti ozbiljno ugrožena. Poljoprivrednici su često najpogođeniji ovakvim vremenskim uslovima, jer grad može uništiti useve i smanjiti prinos. Važno je da se razviju mehanizmi podrške za poljoprivrednike kako bi se nadoknadili gubici i pomoglo im da se oporave od ovakvih događaja.
U svetlu današnjih događaja, važno je da se svi građani Gradiške i drugih pogođenih područja pripreme na buduće nepogode. Edukacija o zaštiti od ekstremnih vremenskih prilika, kao i proaktivno delovanje vlasti, može značajno doprineti smanjenju rizika i posledica koje ovakve situacije donose. Samo zajedničkim snagama možemo se suočiti sa izazovima koje priroda postavlja pred nas.
