Saobraćajne gužve su postale svakodnevica u mnogim velikim gradovima, ali London, kao evropska prestonica, već treću godinu zaredom nosi titulu najsporijeg grada na svetu kada je reč o kretanju vozila. Prema najnovijim podacima, prosečna brzina vožnje u Londonu iznosi svega 16,5 kilometara na sat, što vozače ostavlja zaglavljene u kolonama i gubi im dragoceno vreme.
Prema izveštaju kompanije TomTom, koja analizira saobraćaj i navigacione tehnologije, putovanje od 10 kilometara u Londonu traje u proseku 35 minuta. Ovi podaci ponovo stavljaju London na vrh liste gradova sa najlošijim saobraćajem na planeti. Godišnji TomTom indeks obuhvata podatke iz 501 grada u 62 zemlje, a analiza se zasniva na informacijama prikupljenim od korisnika satelitske navigacije širom sveta.
Situacija se dodatno pogoršala u odnosu na prethodnu godinu, kada je prosečno trajanje putovanja produženo za 45 sekundi. Na godišnjem nivou, vozači gube čak 136 sati zaglavljeni u gužvama. Kao posebno problematičan dan ističe se 10. septembar 2025. godine, kada je zbog štrajka londonskog metroa veliki broj građana prešao na drumski saobraćaj, uzrokujući skakanje nivoa zagušenja za čak 135 procenata.
Stručnjaci ukazuju na to da su mnoge londonske ulice izgrađene još u srednjem veku, a kasnije su samo delimično prilagođavane savremenim potrebama. Ulice jednostavno nisu projektovane za današnji obim i raznovrsnost saobraćaja. Ipak, postoji prostor za napredak. Testiranja autonomnih vozila u 20 londonskih opština mogla bi pomoći gradskim vlastima da pronađu efikasnije modele upravljanja saobraćajem i rasterete najopterećenije deonice.
Prema prosečnoj brzini kretanja vozila, lista gradova sa najgorim gužvama uključuje London (16,5 km/h), Bangalor (16,6 km/h), Meksiko Siti (17,4 km/h), Hiderabad (18,4 km/h), Bogotu (18,9 km/h), Njujork (19 km/h) i Buenos Ajres (19 km/h). Kada se razmatra nivo zagušenja, Meksiko Siti prednjači sa prosečnim nivoom zastoja od 75,9 procenata, dok Bangalor i Bogota slede sa 74,4 i 69,6 procenata.
Ovi podaci ukazuju na to da saobraćajne gužve postaju globalni problem savremenih megagradova. Različiti faktori doprinose ovim problemima, uključujući povećan broj vozila, nedovoljno razvijenu infrastrukturu i nisku efikasnost javnog prevoza. Očigledno je da su sve veći gubici vremena za vozače postali ozbiljna briga za urbanističke planere i gradske vlasti širom sveta.
U zaključku, London se suočava sa ozbiljnim saobraćajnim izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju i inovativna rešenja kako bi se poboljšala mobilnost i kvalitet života građana.
