Goran Ravlić, koji se tereti za ubistvo svoje supruge Nermine u Sarajevu, osuđen je na 45 godina zatvora. Njegova majka, Leđiba Ravlić, koja je takođe optužena kao saučesnik, dobila je istu kaznu. Ova teška presuda doneta je na Kantonalnom sudu, a slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti zbog brutalnosti zločina.
Prema optužnici, Goran i Leđiba su od maja do juna 2024. godine psihički i fizički zlostavljali Nerminu. U tom periodu su joj uskratili komunikaciju sa spoljnim svetom, uništili njen mobilni telefon i zabranili joj izlazak iz stana. Ova vrsta kontrole i izolacije bila je samo uvod u dalja zlostavljanja koja su usledila.
Optužba sadrži strašne detalje o postupanju prema Nermini. Tokom zlostavljanja, ona je bila izgladnjivana, šišana, čupana za kosu, a takođe su joj vezivali ruke kako ne bi mogla da pruži otpor. Pretrpela je više od 100 povreda, uključujući ugrize, opekotine, lomove i povrede genitalnog područja. Nažalost, od zadobijenih povreda, preminula je, a njeno telo su zadržali danima u stanu kako bi prikrili zločin.
Goran i Leđiba su koristili razne mirisne sveće i osveživače da prikriju neprijatan miris tela. U međuvremenu, kontaktirali su Latifa Jašarevića, koji im je ponudio pomoć u prikrivanju tragova zločina. Optužnica navodi da su zajedno sa Jašarevićem kupovali razne alate i materijale potrebne za uklanjanje tela, uključujući sekiru, pilu, plastične kutije, rukavice i sredstva za dezinfekciju.
Tokom suđenja, predmet protiv Latifa Jašarevića je odvojen jer je on priznao krivicu. Goran Ravlić je tokom suđenja svedočio u svoju korist, priznajući da je zlostavljao svoju majku i da je usmrtio suprugu, ali je tvrdio da to nije planirao. On je rekao da je verovao da ga komšije žele oslepiti i da se njegov život pretvorio u paranoju.
Ravlić je ispričao sudu da je verovao kako je njegova majka u vezi s komšijama i da su svi oni deo zavere protiv njega. Na nekoliko navrata je istakao da je mislio da je on novi Isus, sa sposobnostima predviđanja budućih događaja, uključujući i prirodne katastrofe kao što je zemljotres u Turskoj. Ove izjave su dodatno izazvale sumnju u njegov mentalni sklop.
On je takođe naveo da nakon ubistva supruge nije znao kako da koristi mašinu za mlevenje mesa, što dodatno ukazuje na njegovu nesposobnost da preuzme odgovornost za svoje postupke. Njegovo ponašanje tokom suđenja i svedočenja samo je dodatno pojačalo sliku o njemu kao o osobi koja nije u stanju da razume ozbiljnost svojih dela.
Ovaj slučaj je odjeknuo u javnosti, pokrećući pitanja o nasilju u porodici i potrebi za većim zaštitama za žrtve. Nadležni bi trebalo da preispitaju načine na koje se ovakvi slučajevi tretiraju i kako se može pružiti bolja podrška osobama koje su žrtve zlostavljanja.
Presuda Goranu i Leđibi Ravlić je podsećanje na to koliko su zločini iz strasti i porodičnog nasilja ozbiljni i kako je važno da se takvi slučajevi ne zaborave, već da se kroz njih uče lekcije za budućnost. Zločin koji su počinili ostavlja duboke ožiljke na društvu i ukazuje na potrebu za sveobuhvatnim pristupom borbi protiv nasilja u porodici.
