Početkom decembra 2025. godine, OpenAI je poslao interno upozorenje „code red“, što je označilo potrebu za brzim unapređenjem ChatGPT-a. Ovaj potez je bio odgovor na sve jaču konkurenciju, posebno od strane Google-a, koji je značajno napredovao sa svojom porodicom Gemini modela. OpenAI je shvatio da je potrebno preraspodeliti resurse i usporiti ili obustaviti sporedne inicijative kako bi se fokusirali na unapređenje proizvoda pre nego što konkurencija postane prepoznata kao lider na tržištu.
„Code red“ nije bio samo motivaciona poruka, već konkretna reakcija na ubrzani razvoj Googla u oblasti veštačke inteligencije. Google je najavio da će njegov novi model, Gemini 3, biti dostupan u pretrazi „od prvog dana“, uz dodatne alate za developere i firme putem sopstvenih cloud usluga. Ova prednost u distribuciji, čak i ako je model samo uporediv sa OpenAI, može značajno uticati na tržište jer su korisnici već navikli na Google usluge.
OpenAI je brzo reagovao, lansirajući novo izdanje svog modela (GPT-5.2) kao direktan odgovor na napredak Googla. Reuters je istakao da je ova odluka proizašla iz „code red“ direktive, koja je imala za cilj da ubrza rad pod pritiskom konkurencije. OpenAI je shvatio da mora održati utisak tehnološkog vođstva, jer percepcija i brzina iteracija igraju ključnu ulogu u tehnologiji, naročito u oblasti veštačke inteligencije.
Pitanje koje se postavlja jeste kako OpenAI može zadržati svoju prednost u svetlu snažne konkurencije. Veliki tehnološki igrači, poput Google-a, imaju infrastrukturu i budžete koji im omogućavaju da lako distribuiraju AI funkcije kao deo postojećih proizvoda. U tom smislu, OpenAI se suočava s izazovom jer je distribucija ključna prednost koju ne mogu lako kopirati.
Na primer, Google distribuira Gemini kroz svoj cloud ekosistem i partnere, što dodatno povećava njegovu prisutnost na tržištu. Sličan scenario možemo primetiti u istoriji tehnologije. Netscape je popularizovao web pretraživač, ali je izgubio distribucioni rat sa Microsoftom, koji je mogao da isporučuje Internet Explorer kao deo svog Windows paketa. Ovaj scenario se često pominje kao upozorenje za današnje pionire u AI industriji.
Kodak je još jedan primer kompanije koja je bila simbol inovacije, ali nije uspela da se prilagodi digitalnoj revoluciji, zbog čega je izgubila tržište. Slična sudbina je zadesila Xerox PARC, koji je razvio revolucionarne ideje, ali ih nije uspeo komercijalizovati, što je omogućilo drugima da profitiraju.
Kako bi se OpenAI održao na vrhu, suočava se s nekoliko mogućih scenarija. Najjednostavniji bi bio da ostane prepoznat kao brend i laboratorija, ali izgubi status nedvosmislenog lidera zbog prednosti distribucije i integracija drugih kompanija. Drugi scenario bi podrazumevao da ChatGPT postane „operativni sistem za rad“, čime bi se odbranila pozicija zahvaljujući snazi navike i ekosistema alata. Istraživanja iz 2025. godine su pokazala da je ChatGPT imao stotine miliona korisnika, što može pomoći u učvršćivanju pozicije na tržištu.
Treći, najteži scenario, bio bi da OpenAI postane „Netscape trenutak“, gde bi tržište počelo da vezuje „podrazumevani AI“ za Google, čime bi OpenAI izgubio status lidera. U tom slučaju, OpenAI bi se suočio sa potrebom za agresivnijom monetizacijom kako bi održao korak sa konkurencijom.
U konačnici, OpenAI će morati da razvije strategije koje prevazilaze samo kvalitet modela. Ključne oblasti su distribucija, partnerstva, integracija u svakodnevni rad i sposobnost finansiranja infrastrukture. „Code red“ signalizuje da OpenAI shvata ozbiljnost ove trke, jer je uloga na tržištu podrazumevana AI platforme od suštinske važnosti za budućnost kompanije. Sam Altman, šef OpenAI-a, svesno se suočava s izazovima koje donosi tržište i konkurencija.
