Golubovi i pacovi postali su ozbiljan problem za gradske vlasti, posebno u Beogradu, gde se procenjuje da oko 100.000 pacova luta gradom. Ova pojava nije nova, ali je postala sve izraženija, naročito u centralnim delovima grada. Stručnjaci upozoravaju da se situacija pogoršava, a da su uzroci razmnožavanja ovih štetočina višestruki.
Prema istraživanju koje je sprovela redakcija „Politika“, fenomen pacova i golubova u evropskim metropolama postao je hitno pitanje. Ovaj problem se povezuje sa klimatskim promenama, koje pružaju idealne uslove za razmnožavanje tih vrsta. Zagađenje i rast temperature doprinose njihovom širenju, a naučnici ih nazivaju „novom vrstom štetočina“.
Jedan golub može proizvesti do 12 kilograma izmeta godišnje, što predstavlja rizik za zdravlje ljudi, jer izmet sadrži razne bakterije. Osim toga, golubovi stvaraju veliku buku koja ometa san stanovnika. Mnogi Beograđani se žale na neprestano prisustvo ovih ptica, a pružene su različite metode kako bi se pokušali oterati.
Ivana Novčić, naučni saradnik na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, naglašava da mikro klima u gradovima igra ključnu ulogu u razmnožavanju golubova. Zimi su temperature u gradovima više nego u ruralnim sredinama, što pogoduje golubovima. Osim toga, njihov broj ne zavisi samo od klimatskih promena, već i od odsustva predatora, kao što su soko i jastreb, kao i od obilja hrane.
U Beogradu su se u poslednje vreme pojavili i snimci pacova u izlozima prodavnica, pekara i na gradskim šetalištima. Dr Duško Ćirković, takođe sa Biološkog fakulteta, ističe da je prisutnost pacova u centralnim delovima grada znak da program deratizacije nije dovoljno efikasan. Pacovi se privlače hranom, a njihova brojna prisutnost ukazuje na potrebu za intenzivnijom borbom protiv njih.
Ekipe JKP „Gradska čistoća“ sprovode monitoring glodara i na osnovu rezultata upućuju ekipe na teren za deratizaciju. Rad u nehigijenskim naseljima predstavlja poseban izazov, jer nedostatak kanalizacije i pravilnog odlaganja otpada omogućava brzi razvoj glodara. Stanari starijih zgrada često se suočavaju sa problemom pacova, koji se pojavljuju čak i na višim spratovima.
Zabrinjavajuće je što stručnjaci upozoravaju da kanalizacione i vodovodne cevi mogu biti pune glodara i insekata, koji lako dospevaju u stanove. Ova situacija ukazuje na to da čak ni visoki spratovi nisu sigurni, što u potpunosti menja percepciju o zaštiti od glodara. Mnogi građani se osećaju bespomoćno, jer su pokušavali razne metode, uključujući korišćenje soli u vodi, ali bez uspeha.
S obzirom na sve veći broj pacova i golubova, gradske vlasti moraju hitno reagovati i uspostaviti efikasnije strategije za kontrolu ovih štetočina. Mnogi Beograđani naglašavaju potrebu za bržim i efikasnijim rešenjima, jer se situacija čini sve gorom, a strah od bolesti koje ovi glodari mogu preneti postaje sve veći. U borbi protiv ovih problema potrebna je saradnja građana, naučnika i vlasti, kako bi se pronašla održiva rešenja za suzbijanje ovih štetočina i poboljšanje kvaliteta života u gradu.
