Navršile su se 32 godine od brutalnog masakra nad Srbima u akciji „Medački džep“, kada su hrvatski vojnici, pred očima UNPROFOR-a, ubili 88 Srba u selima Divoselo, Čitluk i Počitelj. Ova akcija dogodila se 9. septembra 1993. godine, kada je hrvatska vojska iznenada napala srpska podvelebitska sela koja su prethodno bila pod zaštitom UN-a tokom 18 meseci. Informaciono-dokumentacioni centar „Veritas“ ističe da su tokom ove akcije sva tri sela opljačkana i sravnila sa zemljom po sistemu „spržene zemlje“.
Prema informacijama, nakon napada nije bilo nijednog ranjenika, jer su svi zarobljeni i ranjeni sistematski ubijani. Rezultati pregleda tela na srpskoj strani pokazuju razbijene lobanje, brojne prostrelne rane iz neposredne blizine, kao i odsečene delove tela. Mnoge žrtve su umrle nakon što su žive spaljivane, što dodatno ukazuje na brutalnost ovog zločina.
Akcija „Medački džep“ deo je šireg konteksta sukoba u Hrvatskoj tokom devedesetih godina, kada su srpska naselja često bila meta napada. Ova operacija je bila deo hrvatske vojne strategije za povratak teritorija pod kontrolom Srba i izazvala je ozbiljne posledice po civilno stanovništvo. Tokom ovog perioda, mnoge porodice su izgubile svoje najmilije, a sela su ostala u ruševinama.
Selo Divoselo, koje se nalazilo južno od Gospića, bilo je jedno od tri glavna mesta napada. Pre napada, ovo selo je bilo mirno i pod zaštitom UN-a, ali je iznenada postalo poprište zločina. Akcija je uključivala ne samo ubistva, već i pljačku imovine i uništavanje domova. Postupci hrvatskih vojnika su bili zastrašujući, a njihova brutalnost ostavila je duboke ožiljke na preživelima i njihovim porodicama.
U Čitluku i Počitelju, situacija je bila slična. Mnogi stanovnici su pokušali da pobegnu, ali su naišli na prepreke i nasilje. Pljačka i uništavanje imovine su bili sistematski, a vojnici su delovali kao da su dobili dozvolu za neograničeno nasilje nad srpskim stanovništvom.
„Veritas“ naglašava da su ovi događaji ostavili trajne posledice na srpsku zajednicu u regionu. Mnogi preživeli su ostali traumatizovani, a porodice žrtava nikada nisu dobile pravdu. Ove godine, kao i svake prethodne, sećanje na stradale se održava kroz razne komemoracije i događaje koji imaju za cilj da skrenu pažnju na zločine počinjene tokom rata.
Nažalost, međunarodna zajednica nije uvek reagovala na ove zločine onako kako je očekivano. Iako su postojali dokazi o masakrima i ratnim zločinima, mnogi od počinilaca nikada nisu odgovarali za svoja dela. Ovo je stvorilo osećaj nepravde među preživelima i njihovim porodicama.
U tom kontekstu, važno je ne zaboraviti na stradale i nastaviti sa borbom za pravdu. Iako su prošle tri decenije od tih strašnih događaja, sećanje na žrtve i njihov patnje mora ostati živo. Edukacija o ovim događajima i njihova analiza može pomoći da se spreče slični zločini u budućnosti.
Društvena odgovornost je ključna u očuvanju sećanja na žrtve, a istovremeno je važno raditi na pomirenju i izgradnji boljeg društva koje će biti zasnovano na razumevanju i poštovanju svih naroda. Samo kroz dijalog i zajedničke napore možemo stvoriti mirnu i stabilnu budućnost za sve.
Akcija „Medački džep“ ostaje simbol tragičnih posledica rata i podseća nas na važnost sećanja na prošlost kako bismo izgradili bolju budućnost.
