Ekstremne klimatske promene imaju ozbiljan uticaj na poljoprivredu u Evropskoj uniji, koja godišnje gubi oko 28 milijardi evra zbog ovih promena. Ova informacija proizašla je iz zajedničke analize Evropske investicione banke i Evropske komisije, koja je objavljena danas. Analiza ukazuje na to da je najveći deo štete koju poljoprivrednici trpe usled klimatskih promena neosiguran, što dodatno otežava situaciju.
Prema izveštaju, ekstremni vremenski uslovi, kao što su suše i poplave, već utiču na oko šest odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje u EU. Očekuje se da bi gubici mogli porasti na 40 milijardi evra godišnje do 2050. godine, ukoliko se trenutni trendovi nastave. Ove klimatske promene ozbiljno ugrožavaju ne samo žetve, već i sigurnost snabdevanja hranom u Evropi, posebno u trenutku kada Unija nastoji da ojača svoje lance isporuke u svetlu novih izazova.
U odgovoru na sve učestalije proteste poljoprivrednika širom EU, Brisel je najavio pojednostavljenje pravila za finansiranje i novu strategiju za održivu poljoprivrednu politiku. Evropski komesar za poljoprivredu, Kristof Hansen, upozorio je da klimatski rizici mogu dodatno ograničiti pristup poljoprivrednika finansijama. Banke postaju sve opreznije u vezi sa kreditiranjem ovog sektora, koji se suočava s izazovima ekstremnih vremenskih uslova.
Izveštaj takođe preporučuje uvođenje obveznica za slučaj katastrofe, kao i uspostavljanje javno-privatnih reosiguravajućih mehanizama. Osnivanje fonda za brzi odgovor na krize i unapređenje pokrivenosti klimatskim osiguranjem predstavljaju dodatne mere koje bi mogle pomoći poljoprivrednicima da se suoče s ovim izazovima.
Ove preporuke dolaze u trenutku kada se poljoprivrednici u EU bore s posljedicama klimatskih promena, koje su postale sve očiglednije. Protesti su se održavali u različitim zemljama, a poljoprivrednici su zahtevali da se preduzmu konkretne mere kako bi se zaštitili od gubitaka koje trpe zbog klimatskih promena.
Osim toga, analize pokazuju da je poljoprivreda jedan od sektora koji je najviše pogođen klimatskim promenama, a potreba za prilagođavanjem i zaštitom postaje sve hitnija. Ova situacija zahteva hitnu reakciju kako bi se osigurala održivost poljoprivrede u budućnosti, kao i sigurnost snabdevanja hranom za sve građane EU.
Stručnjaci naglašavaju da su potrebne hitne mere kako bi se poljoprivrednicima omogućilo da se prilagode novim uslovima. Ove mere ne uključuju samo finansijsku podršku, već i edukaciju o novim tehnologijama i praksama koje mogu pomoći u smanjenju rizika od klimatskih promena.
U skladu s tim, važno je da se stvori sveobuhvatan okvir koji će omogućiti poljoprivrednicima da se suoče s izazovima koje donose klimatske promene. To uključuje i jačanje saradnje između vlada, finansijskih institucija i poljoprivrednika, kako bi se osiguralo da svi imaju pristup potrebnim resursima i podršci.
Na kraju, izveštaj podseća na to da klimatske promene ne utiču samo na poljoprivredu, već i na čitave ekosisteme i društva. Stoga je od suštinske važnosti da se svi akteri uključe u borbu protiv klimatskih promena i da se pronađu održiva rešenja koja će osigurati budućnost poljoprivrede u Evropi. Ova pitanja ostaju ključna tema za diskusiju u narednim mesecima, jer će se od njih zavisiti sudbina mnogih poljoprivrednika i potrošača širom Evropske unije.
