MEĐUNARODNA agencija za energetiku objavila je da će globalna potražnja za naftom ove godine prvi put od 2020. godine pasti, a pad se procenjuje na oko milion barela dnevno. Ova situacija je rezultat viših cena nafte i poremećaja u fizičkom snabdevanju, koji su dodatno pogoršani sukobom između SAD i Irana. Ovaj sukob je doveo do blokade brodova koji prevoze sirovu naftu u Persijskom zalivu, onemogućavajući im prolaz kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih ruta za isporuku nafte i gasa.
Džim Burkhard, potpredsednik i šef istraživanja sirove nafte u S&P Global Energy, ističe da je budućnost Ormuskog moreuza trenutno neizvesnija nego što je bila na početku rata. Iran nastoji da zadrži kontrolu nad ovim moreuzom, dok SAD nisu uspele da uspostave normalan saobraćaj koji bi omogućio nesmetano kretanje brodova.
Prema izveštaju, globalna potražnja za naftom u maju iznosila je 97,9 miliona barela dnevno, što je smanjenje od 5,3 miliona u odnosu na prethodnu godinu. Najveći pad potražnje zabeležen je u Aziji, posebno u Kini, gde je došlo do smanjenja potrošnje za 1,5 miliona barela dnevno, što predstavlja devet procenata.
Burkhard objašnjava da je Peking, usled rasta cena u proleće, značajno smanjio kupovinu nafte na svetskom tržištu. Danijel Sternof iz Centra za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija dodaje da je Kina privremeno obustavila popunjavanje svojih strateških rezervi, što je dodatno uticalo na smanjenje potražnje.
Međutim, krhko primirje u regionu omogućilo je nekim brodovima da konačno napuste Ormuski moreuz u junu, što je povećalo ponudu na tržištu i uzrokovalo pad cena nafte. Ipak, cene benzina, dizela i drugih derivata ostale su visoke duže od cena sirove nafte, što se može pripisati oštećenju rafinerija u Rusiji i na Bliskom istoku.
Za razliku od globalnog trenda, američki vozači nisu značajno smanjili svoju potrošnju. U maju je prosečna cena galona običnog benzina u SAD prešla 4,50 dolara, što je više od 50 procenata skuplje nego pre početka rata. Unatoč ovim visokim cenama, potrošnja benzina u drugom kvartalu je porasla.
Sternof objašnjava da je jedan od razloga za to što domaćinstva u SAD godinama troše manji deo svojih prihoda na gorivo, kao i povratak mnogih zaposlenih sa rada na daljinu u kancelarije. Iako visoke cene goriva predstavljaju politički osetljivu temu, on ističe da ljudi u višim prihodnim kategorijama možda izražavaju nezadovoljstvo, ali zapravo ne voze manje zbog rasta cena.
U svetlu ovih promena, analitičari predviđaju da će se potražnja za naftom i dalje prilagođavati, a globalni energetski sektor će se suočiti sa izazovima koji dolaze iz geopolitičkih tenzija, kao i promenama u potrošačkim navikama. Gledajući unapred, važno je napomenuti da će stabilnost na tržištu nafte zavisiti od više faktora, uključujući globalne političke prilike, ekonomske trendove i napore zemalja da se prilagode novim realnostima na tržištu energije.
U međuvremenu, vozači u SAD se suočavaju sa izazovima u svakodnevnom životu, dok se svet suočava sa višim troškovima energije i neizvesnošću u snabdevanju. Ova situacija naglašava potrebu za diversifikacijom izvora energije i smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva, što bi moglo pomoći u ublažavanju efekata budućih kriza u energetskom sektoru.
